Gabrijel Felc: O Srbima učim iz romana Mome Kapora

Dirigovao je vodećim orkestrima u Nemačkoj i inostranstvu, što ga je uz bogatu diskografiju uvrstilo među najistaknutije dirigente svoje generacije. Beogradska filharmonija prvi je orkestar van Nemačke u kome će Gabrijel Felc, od naredne sezone, obavljati vodeću i izuzetno važnu funkciju. Ranije ih je predvodio kao gost, u više navrata, izvodeći repertoar od Vagnera i Malera, preko savremenog programa, sve do muzike iz filmova o Džemsu Bondu, pišu Novosti.

Felc je sa orkestrom uspostavio jak kontakt i pokazao se kao veoma sugestivan vođa orkestra, snažnog karaktera i preciznih instrukcija. To je tri puta dokazao tokom protekle dve nedelje na Kolarcu, a koncerti u četvrtak i petak krunisani su odlomcima iz čuvenog Smetaninog dela "Moja domovina", upravo kao simbolična najava saradnje sa novim šefom-dirigentom Beogradske filharmonije.

Veoma ste, i to vrlo brzo, zavoleli naš grad?

- Orkestar Beogradske filharmonije čine profesionalni, emotivni, veoma prijateljski nastrojeni muzičari koji se trude da se povežu sa dirigentom. Otvoreni su za različite autore, energično i marljivo pristupaju savlađivanju novih programa i dela, trudeći se da uvek pruže publici najbolje izvođenje.

Obrativši im se na srpskom na prvoj probi, dokazali ste da ste ispunili obećanje i počeli da učite srpski jezik?

- Jezik jeste težak, tek kad sam počeo da ga učim shvatio sam koliko je nemački lak naspram srpskog. S druge strane, to je lep jezik, dopadao mi se još kad sam bio dete. Odrastao sam u Istočnoj Nemačkoj, u komunističkom delu zemlje, gde smo učili ruski kao obavezan nastavni predmet u školama, dakle jezik koji morate da učite. Sa srpskim je drugačije, neki prijatelji u orkestru pomogli su mi da nađem privatnu profesorku koja radi i u muzičkoj školi u Berlinu, i sa kojom radim minimum dva a maksimalno četiri puta mesečno, preko Skajpa. Kao dirigent i otac porodice imam zaista prebukiran raspored, stalno neke obaveze, sastanci... Ali to učenje srpskog je nešto što radim samo za sebe, i prija mi.

Poznajete li nekog srpskog pisca, da li ste čitali dela nekog našeg klasika ili savremenog autora?

- Još uvek ne, žao mi je zbog toga, i to ću uraditi, zasad samo učim jezik. Kad god imam malo vremena, a to je obično samo nedeljom, istražujem mesta u Beogradu i Srbiji koja su za mene važna. Tako učim o ljudima, zemlji, kulturi... Volim kada potpuno sam, bez GPS-a, samo posmatram, zaustavim auto i pitam nekog: "Koji put ide za Novi Sad? Na srpskom. Naravno" (sve ovo izgovara na srpskom). To je za mene zaista važno, to je moj način da pokažem poštovanje prema vašoj zemlji. Upravo sam dobio na poklon knjigu Mome Kapora o srpskom mentalitetu, danas sam je malo čitao, smejao sam se i smejao, veoma duhovita knjiga, voleću je. Naravno, učiću i o srpskoj kulturi, ali jezik je na prvom mestu. Počeo sam pomalo, ali iz knjiga na nemačkom, da se upoznajem sa istorijom Srbije, što je za mene takođe interesantno.

Pomenuli ste da ste bili impresionirani remek-delom Milana Ristića koje ste ovde izvodili prošle sezone. Poznajete li muziku nekog savremenog, živog, srpskog autora?

- Ristić je za mene zaista impresivan. Poslali su mi neki veoma loš snimak, snimljen pre više decenija, pa ipak bio sam pod utiskom i pomislio: "Vau, kakvo delo!" Ristićev sin juče je došao kod mene i doneo mi nove diskove sa drugim delima njegovog oca, što je divno. Potrudiću se da upoznam i sa Filharmonijom izvedem neka dela savremenih srpskih autora, otvoren sam da naučim, otvoren sam za sve dobre ideje. Podržaću izvođenja srpske muzike, naravno.

Šta ćete, kao šef-dirigent, preporuči(va)ti za izvođenje orkestru BGF? Kakvu biste "liniju" tu želeli da držite?

- Program će biti mešavina mnogo toga, od velikih romantičarskih dela do velikih imena balkanskog prostora, uz pomalo izazova na internacionalnom nivou. Podrazumevaju se sva velika orkestarska dela Vagnera, Malera, Bruknera, Štrausa, Mendelsona, Šumana, Betovena, ali takođe moramo podržati srpske kompozitore, a takođe i neka nova dela i autore... Danas sam članovima orkestra rekao da bi trebalo da uradimo nešto sa pevačima, vrstu operskog koncerta, koncertno izvođenje opere, jer to je nešto posebno. I primetio sam da im se ta ideja dopala.

Da li ste, kao etablirani operski dirigent, bili u prilici da se sretnete sa našim operskim umetnicima, jeste li pogledali neku našu operu?

- Uvek sam želeo i svaki put kad sam ovde pokušavao da odem u nacionalni teatar u centru grada, ali samo jednom, kada sam gostovao kod vas 2015. godine, uspeo sam da odem. Na repertoaru je te večeri bio balet Čajkovskog, te nisam imao prilike da vidim neku vašu operu. Otići ću, makar jednom, u budućnosti. Kod mene je uvek isti problem, previše sam zauzet.

Kao dirigentu širokog dijapazona, koji vam je omiljeni kompozitor, delo, instrument?

- Uvek sam imao problem sa tim pitanjem. Znate, kada proučavate neko delo, živite sa njim - kao što je "Moja domovina" za večeras, onda vas ono zaokupi i fascinira. Smetana je 1873. dok je pisao "Moju domovinu" imao neku bolest ušiju, nije mogao da čuje, poput Betovena. Ali borio se da dovrši, kompletira delo, i ja moram da se poklonim pred tim, da kažem: kakav duh, kakav dar, kakav nalet energije je potreban da jedan čovek stvori to. Dakle, sada su mi omiljeni Smetana, Šimanovski. Sledeće nedelje kada u Tajpeju budem dirigovao simfoniju Rahmanjinova, on će mi biti omiljeni... Takav je moj život, kao muzičara.

Šta vam je pružilo obrazovanje u istočnonemačkom okruženju?

- Moram da kažem, ljudi neretko imaju vrlo ružne komentare na račun komunističkog dela Berlina i sveta, što mi se ne dopada jer ne mogu na taj način da generalizujem. Da, naravno, komunistički sistem je imao loše strane koje svi znamo, ali i neke prednosti. Neke stvari u mojim sećanjima i umu snažno povezuju Istočni Berlin osamdesetih sa Beogradom. U svakom slučaju, dobro je imati i disciplinu u životu, a školski sistem u Istočnoj Nemačkoj ju je i te kako imao, a imao je i apsolutno fantastične muzičke škole, kakvih nema sada u zapadnjačkom sistemu, i koje su i dalje neverovatno poznate i priznate. Možete otići u SAD, danas, dvadeset ili trideset pet godina kasnije, i kada na pitanje gde ste studirali odgovorite da ste bili deo istočnonemačkog školskog sistema, oni znaju, kažu da su te škole bile možda i najbolje u tadašnjem svetu. I jesu. Makar u moje vreme, nije bilo nikakvog političkog pritiska, ničeg osim potpunog fokusiranja na instrument, na učenje, na odlazak na fakultet. Zaista ne mogu reći da je, u moje vreme, kasnih osamdesetih godina prošlog veka, komunistički sistem bio potpuno loš.

NA PRAVOM PUTU

Mislite li da je beogradski orkestar na pravom putu da postane jedan od najjačih brendova Srbije?

- Oni to već jesu, oni su sjajan ambasador vaše zemlje u celom svetu i mi ćemo predano raditi na tome da ga dovedemo u fokus još više. Smatram da je Beogradska filharmonija veoma važan faktor na kulturnoj sceni Srbije, a pogotovo ću se posvetiti jačanju međunarodne reputacije orkestra.