Uspeh srpske škole pantomime u Švedskoj

Studenti su bili vidno oduševljeni predavanjem koje je bilo bazirano na tehnici Marsela Marsoa, ali i na originalnom pristupu telesnom kreiranju lika koje je inspirisano učenjem Huga Klajna i stvaranju psihološkog profila analizom neverbalne komunikacije karaktera.

Navedeni pristup, koji je Marko Stojanović razvijao i kao glumac i pantomimičar na sceni, ali i kao profesor, koji još od 1994. godine radi sa studentima glume, osobama oštećenog sluha, ali i sa ljudima kojima gluma i pantomima nisu polje interesa već su to veštine komunikacije, ostavio je snažan utisak i bio veoma inspirativan kako studentima tako i profesorima pantomime Stokholmske akademije dramskih umetnosti, koji su već najavili nastavak saradnje sa našim glumcem i pantomimičarem.

Tom prilikom priređena je i svečanost tokom koje je Stojanović kao predsednik Svetske organizacije pantomimičara (SOP) uručio "Specijanu nagradu SOP za neizmeran doprinos umetnosti pantomime" profesoru Stanislavu Bresovskom koji je osnivač odseka za pantomimu i profesor u Švedskoj već 47 godina.

Kao mladi glumac i pantomimičar u Poljskoj radio je sa čuvenim Henrikom Tomaševskim u čijem je Pozorištu pantomime u Vroclavu bio solista. Profesor Brosovski se početkom sedamdesetih godina nastanio u Švedskoj i od tada izvršio ogroman uticaj na švedsko i evropsko pozorište pokreta, ali i pozorište uopšte. Ceremoniji su prisustvovali mnogi bivši studenti profesora Brosovskog, kao i njegove kolege, a o njemu su govorili zamenik rektora Stokholmske akademije dramskih umetnosti, šef katedre za glumu i šef odseka za pantomimu.

Ovo je samo nastavak saradnje iz decembra meseca kada je Stokholmska akademija dramskih umetnosti pozvala Marka Stojanovića da bude njihov gost i govori na panel diskusiji o pantomimi u visokom obrazovanju tokom bienalne konferencije Evropske lige instituta umetnosti (Evropskog udruženja univerziteta umetnosti) u Firenci.

Tada je pokrenuta inicijativa koja, prema rečima Stojanovića, poprima formu plana - da se organizuje prva međunarodna konferencija o pantomimi u Beogradu gde bi okosnicu činili predstavnici pet postojećih katedri ili odseka za pantomimu na univerzitetima umetnosti u Evropi (Stokholm, Amsterdam, Prag, Sofija, Tbilisi) oko kojih bi se okupile formalne i neformalne škole pantomime, pozorišta, trupe i pantomimičari.

Srbija nema tradiciju pantomime, već samo sporadično pojavljivanje pantomimičara kroz našu istoriju pozorišta i medija, ali i pored toga dobija na značaju na međunarodnoj sceni, jer je Svetska organizacija pantomimičara registrovana u Beogradu, a osnovali su je Marko Stojanović i izraelski pantomimičar Ofer Blum još 2004.

Njih dvojica su i inicijatori obeležavanja Svetskog dana pantomime 22. marta na dan rođenja Marsela Marsoa. Svetski dan pantomime prihvaćen je u više od 30 zemalja sveta na četiri kontinenta.