Pupinizacija prerasla u "pupinomaniju"

Izložbu "Pupin - od fizičke do duhovne realnosti" autorki Aleksandre Ninković Tašić i dr Dušice Bojić do sada je videlo više od 50.000 posetilaca i više od 300 školskih grupa.

Još u martu svi termini za grupne posete popunjeni su do 18. juna, a škole uporno zovu sa željom da dovedu svoje učenike. Zbog velikog interesovanja i činjenice da stručnim vođenjima sredom i subotom prisustvuje i dalje po stotinak posetilaca, Istorijski muzej je, zahvaljujući donaciji Elektroprivrede Srbije, po drugi put produžio izložbu i to do kraja godine, a Nenad Beljinac iz marketinga muzeja kaže uz osmeh da je izgleda "pupinizacija prerasla u pupinomaniju".

Posetioci od četiri do 95 godina svakodnevno otkrivaju zašto je FBI pratio Pupinov rad, saznaju sve o njegovim brojnim patentima, učešću u osnivanju NASE, o odnosu sa predsednikom SAD Vudrom Vilsonom, Nikolom Teslom, Albertom Ajnštajnom i drugim značajnim ličnostima tog vremena. Ono što postavku čini jedinstvenim muzeološkim iskustvom je primena najnovijih tehnologija. Upotrebom mobilnog telefona ili tableta, sa preuzetom besplatnom aplikacijom "Pupin" ili samim prisustvom posetioca u prostoru, svaki segment izložbe postaje interaktivan, kako bi se audio-vizuelnim sadržajima dodatno približio i ilustrovao život i rad svetski poznatog pronalazača.

Jedna od autorki izložbe Aleksandra Ninković Tašić, koja je poslednjih 10 godina posvetila Pupinu, boreći se sa neverovatnom energijom i strašću da ime slavnog naučnika ponovo zaživi u Srbiji, podseća da je izložba trebalo da traje do 20. februara, ali da posetioci ne dozvoljavaju da se "Pupinova vrata zatvore".

"Deca dovode svoje mame i tate, mame i tate dovode svoje roditelje tako da vi vidite čitave porodice u tri generacije kako uživaju i raduju se različitim nivoima ove postavke, raduju se snazi Mihajla Pupina i čude se i rastuže se pred činjenicom kako smo uspeli da zaboravimo čoveka koji je sve što je imao, i svoj ugled i novac, uložio u jednu misiju - da pomogne srpski narod", ističe Tašić u izjavi Tanjugu.

Tašić od kraja septembra, kada je izložba otvorena, vodi sve zainteresovane, subotom od 13 i 15 časova, kroz svet Mihajla Pupina - od pašnjaka rodnog Idvora do katedre na Kolumbija univerzitetu, prenoseći im svoju strast i zanos uz malu pomoć muzeologije budućnosti.

"Na postavci svako može ne samo da čuje reči Mihajla Pupina već i da dotakne zvezde, može da se javi na telefon, a njegove reči će se ispisivati, deca mogu da zaigraju ispred modela rengen aparata i vide svoje male kosture kako se pokreću.

Postoji živa reč Pupinove majke, postoji Pupinova reč, reč naratora koji se uključuje na svakom koraku i sigurna sam da takav način predstavljanja, kroz proširenu realnost i uz svu moju strast, može da zaustavi modernog čoveka da pogleda izložbu", istakla je Tašić.

Najveće zadovoljstvo za nju su svakako deca koja dolaze i ponovo se vraćaju, dovode svoje bližnje - "uče od najboljeg (Mihajla Pupina) i igraju se gledajući u svet budućnosti".

"Pupin nam je prekopotreban i ja sam pupinizovala i svoju porodicu. Moj sin, koji završava prvi razred osnovne sksole, prihvativši priču o Mihajlu Pupinu, ima potrebu da je prenese drugoj deci i nekako se spontano našao u ulozi vodiča dečjih grupa. On svojim malim rečima govori velike stvari i one stižu do dece. Nema veće sreće od prisustva dece na izložbi", kaže autorka postavke.

Ona naglašava da svako - od deteta od tri-četiri godine do čoveka od 95 godina biva na svoj način "zarobljen" i oduševljen Pupinovim svetom. "PR muzeja kaže da nikad u životu se nije toliko javljao na telefon, svi pitaju za izložbu, da li je produžena, da li mogu doći ponovo. Pokazujemo da dobar, pametan i vredan model može postati zaista prava opsesija i fenomen u modernom naopakom društvu", rekla je Tašić i pozvala sve da dođu i spoznavaju reči Isidora Rabija, jednog od Pupinovih učenika - "sa Pupinom svet je bio lep".