Mira Furlan: Sve oko nas je postalo rijaliti šou

Glumica u Rijeci radi na predstavi “Kasandra” Kriste Volf koju u Hrvatskom narodnom kazalištu Ivana pl. Zajca režira Nada Kokotović, a premijera je najavljena za 15. mart.

Iako je u Hrvatsku povremeno dolazila (igrala je, između ostalog, u “Medeji” Teatra Ulysses na Brionima), ovo je njena prva uloga u nekom od hrvatskih narodnih pozorišta nakon što je početkom devedesetih emigrirala u SAD. U Rijeku je stigla na poziv Olivera Frljića koji ju je, kako je istakla u intervjuu "Novom listu", zadivio hrabrošću i genijalnim scenskim rešenjima.

Promocija “Totalne rasprodaje”, objavljene u izdanju Samizdata B92, privukla je veliki broj posetilaca svih generacija, tako da u antikvarnici koja se poslednjih godina pretvorila u jedno od žarišta riječke kulturne scene nije bilo mesta za sedenje. Kroz razgovor s Nebojšom Zelićem, Mira Furlan elaborirala je svoja razmišljanja o identitetu, emigraciji, životu u SAD, kao i o političkim prilikama u toj zemlji, ali i uopšte u svetu, pokazavši još jednom da su tekstovi iz knjige koje je 2004. i 2005. pisala za "Feral tribjun" i dalje vrlo aktuelni. U jednom od tekstova, podsetio ju je Zelić, pomenula je i Donalda Trampa, ali u kontekstu rijaliti šoua koji je tada vodio.

Jedna prednost starenja

“Sve je oko nas danas postalo rijaliti šou, pa tako i politika koja je, u stvari, šou-biznis”, rekla je Furlanova.

S godinama se, prema njenim rečima, manje nervira zbog stvari koje se njoj i oko nje dešavaju.

“Starenje je grozno, nema tu dileme, ali najbolja strana starenja je da ti je malo manje stalo”, rekla je glumica koja se osamdesetih proslavila kultnim ulogama u televizijskim serijama “Putovanje u Vučjak”, “Kiklop” i “Velo misto”, kao i filmovima kao što su “Otac na službenom putu”, “Lepota poroka” i “U raljama života”, da bi početkom devedesetih zajedno sa svojim suprugom, filmskim rediteljem Goranom Gajićem, emigrirala u SAD nakon otkaza u matičnom zagrebačkom narodnom pozorištu, oduzimanja stana u Zagrebu i niza huškačkih tekstova u hrvatskim medijima.

“Devedesetih sam bila idealna podela za ulogu dežurne veštice. Samim tim što sam žena, napadali su me još većom žestinom i iza mene niko nije stajao. Dolaskom u Ameriku došlo je i do promene ranijeg identiteta. Tada sam shvatila da su identiteti lomljivi i da nema stalnih identiteta. Doživela sam surovu, ali važnu lekciju o životu”, ispričala je Furlanova.

Govoreći o svom sinu, rođenom u emigraciji, rekla je da se on apsolutno oseća kao Amerikanac.

“Jednom mi je rekao: ‘Daj, zašto nisi iz Kansasa?’ Rekla sam mu da i u Kanzasu možda stvari nisu toliko jednostavne. I on je hteo da pripada. Kako mu objasniti sve te komplikovane stvari, da dolazim iz zemlje koje više nema, pa da je tu ta nova zemlja”, ispričala je Mira Furlan.

“On za sebe kaže da je Anđelino, stanovnik Los Anđelesa. To je grad kom, recimo, ja ne mogu da pripadam. On kao grad ne postoji, nemaš za šta da se uhvatiš - nema ničega. Sastoji se od hiljadu gradova. Za ljude koji imaju egzistencijalnih problema to je najgori, ali može biti i najbolji grad. Ti ga stvaraš”, dodala je glumica.

Dotakla se i pitanja izbeglica.

“Neki dan uključila sam televizor i na programu je bila emisija o izbeglicama, a nakon toga je krenuo 'Seks i grad'. Ta juksta pozicija, gde u istom svetu postoje ljudi za koje više nema niže, jer su na dnu i oni koji razmišljaju da li će uzeti još jedan stan jer su u braku, pa on možda ima potrebu da bude sam s vremena na vreme, to je nešto što me je duboko potreslo”, kaže Furlanova.