Umetnici neće ostati bez nacionalnih priznanja

Protiv izmena tog zakona glasalo je pet poslanika, četiri je bilo za to, dok dvoje nije glasalo, a sednici su prisustvovali i predstavnici nekoliko umetničkih udruženja i organizacija.

Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović obrazložiće na sednici skupštine zašto odbor nije usvojio izmene, ali se taj zakon i dalje nalazi na dnevnom redu Skupštine Srbije. Ona je tokom sednice odbora izrazila žaljenje što tom sastanku ne prisustvuje ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i rekla da je to jedini zakon koji je on predložio, pa bi bilo logično da se pretpostavi da će on "prvi poželeti da ga brani".

"Ja se nadam da kada je već zakon ušao u proceduru pre raspisivanja izbora, a stoji u proceduri od avgusta da će nadležno ministarstvo i Vlada Srbije prihvatiti amandmane koliko je to moguće, jer je moje mišljenje da je on loš. On ne rešava postojeće probleme, a može da stvori i nove", kazala je Marjanovićeva.

Kako je dodala, te izmene i dopune unižavaju umetnike u Srbiji. Sekretar Ministarstva kulture i informisanja Igor Jovičić, koji je ovlašćeni predstavnik Vlade Srbije, rekao je da je taj zakon prošao sve propisane elemente u proceduri, kao i javnu raspravu u kojoj je dobio 201 predlog od 74 predlagača. Predstavnik tog ministarstva i ovlašćeni predstavnik Predrag Blagojević objasnio je da je taj zakon u primeni pet godina u toku kojih su se iskristalisali neki nedostaci i da je praksa isto pokazala potrebu da se ukinu nacionalna priznanja umetnicima.

"Suština ovih dopuna je dosledna primena svih članova zakona u praksi", rekao je Blagojević i dodao da su u skladu sa evropskim standardima definisani neki pojmovi i izvršene izmene u budžetu. "Izmene Saveta reprezentativnih udruženja se odnose na to što smo dali još jedno mesto u tom savetu Univerzitetu u Beogradu koji do sada nije mogao da učestvuje u radu Saveta", dodao je on.

Poslanik Socijalističke partije Srbije (SPS) Srđan Dragojević izjavio je da dodela nacionalnih priznanja "ličnostima koje su u najmanju ruku problematična nije došla iz oblasti kulture".

"Više od 300 vrhunskih umetnika ne zaslužuje da na njih padne taj teret. Ministarstvo kulture pokazalo je žalosni stepen neosetljivosti prema tim vrhunskim umetnicima i njihovom jedinstvenom stavu o tim nacionalnim priznanjima", kazao je on. On je ocenio da se ukidanjem tih priznanja šalje slika da je za umetnike nađena zamena - zvezde rijaliti emisija i da umetnici nisu više važni. On je apelovao da se ne usvoji predlog o ukidanju nacionalnih priznanja. Poslanica Demokratske stranke (DS) Aleksandra Jerkov saglasila se da je nedopustivo što na sednici odbora nije prisutan ministar Ivan Tasovac.

"On se nije baš dobro pokazao u medijskim zakonima, pa smo se nadali da će se pokazati više u kulturnim zakonima", rekla je Jerkovljeva. Prema njenim rečima, čini se da nijedno strukovno udruženje nije zadovoljno tim zakonom. Ona je kritikovala Ministarstvo kulture i informisanja rekavši da ne treba zbog nesposobnosti ljudi iz ministarstva da ispaštaju umetnici.

"Ovaj zakon pokazuje koliko vi u stvari prezirete struku. Ovo je neverovatan primer na koji način se zanemaruje, prezire sve ono što dolazi od ljudi iz kulture", kazala je Jerkovljeva.

Poslanica Socijaldemokratske stranke (SDS) Branka Karavidić kazala je da je nedopustivo što je zakon toliko dugo čekao u proceduri. Predsednik Nacionalnog saveta za kulturu Mileta Prodanović rekao je da nije potrebno ukidati dodelu nacionalnih priznanja, zbog loše prakse. "U medijima je vrlo često to posebno priznanje prebacivano na neki teren koji nije dostojan tih ljudi", kazao je Prodanović.

On je dodao i da je uloga Nacionalnog saveta za kulturu izmenama i dopunama zakona jako snižena. Potpredsednik Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) Dušan Rusalić kazao je da nije tačno da je zakon prošao sve procedure, jer je u jednoj javnoj raspravi bilo sedam, a u drugoj 14 prisutnih i nije usvojena nijedna primedba koja je dala neki doprinos izmenama zakona.

"U ovom trenutku oko 1.500 umetnika nema zdravstvenu zaštitu zbog neodgovornosti onih koji su doneli ovaj zakon", kazao je Rusalić. On je izrazio zaprepašćenje načinom na koji je predstavnik resornog ministarstva Predrag Blagojević obrazložio zakon. Rusalić je naveo i da su primedbe svih udruženja dostavljene svim poslaničkim grupama i izrazio nadu da će te grupe uvažiti njihove amandmane i da će postati amandmani Odbora za kulturu i informisanje. "Ako se oni ne podrže, mi smatramo da ovaj zakon nema nikakve osnove da ostane u proceduri i da se treba izbaciti iz procedure", dodao je Rusalić.

Marjanovićeva je kazala da je većina amandmana već prihvaćena i pozvala i druge poslaničke grupe da to isto učine. Predsednik Udruženja arhitekata Srbije i Društva arhitekata Srbije Bojan Kovačević rekao je da glasanje o zakonu ima legitimitet jer izbori još nisu raspisani, ali je to "krajnje nategnuto". Predstavnica Udruženja baletskih umetnika Srbije Smiljana Stokić kazala je da ne preuzimaju sve lokalne samouprave u Srbiji obavezu da propisuju deo budžetskih sredstava za umetnike.

"Mi u našem amandmanu predlažemo i jasnije definisanje nadležnosti lokalne samouprave u oblasti socijalnog osiguranja umetnika", kazala je Stokićeva. Ona je ocenila i da je Ministarstvo kulture i informisanja uočilo potrebu da se razdvoje pojmovi umetnika i stručnjaka. "Umetnička udruženja smatraju da mnoge kulturne manifestacije imaju problem sa finansiranjem. Mi predlažemo da postoje projekti od opšteg interesa koji će se finansirati na period od pet godina", kazala je ona. Prema njenim rečima, nacionalna priznanja uspostavljaju sistem vrednosti u kulturi, tako da bi ukidanje tih priznanja pogoršalo stanje u kulturi.