Koliko je važno sačuvati ploče iz arhive Studija B?

Istraživali smo koliko je važno sačuvati jednu takvu arhivu uprkos tome što možda više nema upotrebnu vrednost.

Zoran Modli počeo je davnih sedamdesetih da radi na Radiju Studio B. U to vreme, kao disk-džokej, muziku je puštao sa ploča i to upravo ovih, koje je sa deponije spasao košarkaš Žarko Paspalj. Tokom 2015. godine, privatizovane su televizijske i radio stanice, među njima i STB. Deo arhivskih ploča odlučili su da ostave na deponiji, a program je u skladu sa vremenom ,uglavnom komercijalniji. Emisije su ostale bez autora,dosta ljudi bez posla, a pojedine radio stanice i bez legendarne arhive.

“Voleo bih da sam Žarko Paspalj, i da imam te ploče, jer sve su to ploče slika i svedočanstvo jednog vremena koje je veoma važno u čitavoj ne samo muzičkoj nego i tehnološkoj istoriji”, rekao je Modli i dodao:

“Pitanje glasi, zasto je važno sačuvati jednu takvu arhivu,pa evo imate primer radio beograda on cuva sve što može da se sačuva, on prebacuje i digitalizuje sve i govorne emisije, iz ko zna kojih decenija ranije, zašto, zato što se nosači zvuka menjaju, tehnologija se menja i morate da prebacite novi zapis i tako to ide iz generacije u generaciju a ploče ostaju”.

“Samo mogu da konstatujem da kod nas odnos prema tradiciji se smatra gotovo sramotom,dakle sve što je dobilo neku prašinu je očigledno za bacanje, nažalost jos devedesetih godina je kultura u našoj zemlji upropašćena još sa Mirom i Slobom, a nastavilo se sa svima sledećima,ovo što se desilo sa arhivom Studija B je čini mi se samo jedan u nizu jednostavno, bahatog, arogantnog, i poluprimitivnog ponašanja”, rekao je novinar Petar Janjatović.

Od vlasnika i nadležne u STB nismo uspeli da dobijemo objašnjenje toga zašto su ovo bacili, ali nekada zaposlen u toj kući legendarni voditelj Studija B Sloba Konjević ima svoje viđenje:

“Došli su novi vlasnici, i pretpostavljam da su oni počeli da sređuju magacinski prostor u Borči, i tako su se te ploče našle tamo ali sve važne ploče za koje smo smatrali da su vredne i da ih treba sačuvati stoje. To su 3.000 originalnih, engleskih, američkih albuma i oni stoje u Studiju B, a novi vlasnici imaju pravo sa time da raspolažu”.

Važno je sada sačuvati taj deo arhive, smatra Konjević. Za sada to rade neki Beograđani, kao što je Žarko Paspalj, koji se našao u pravo vreme na pravom mestu i koji je uspeo da od uništenja sačuva 1.500 ploča.