Bataklan: Šta niste znali o "krvavoj" dvorani?

Kada su u pitanju koncertni prostori sa dugom tradicijom, ne postoji kontinent na kome ih ima više nego u Evropi. Tu pre svega prednjače nekadašnja pozorišta u Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji i Francuskoj. Većina tih mesta potiče s početka prošlog veka, a postoje neka koja su čak i starija od toga. Pariski klub Bataklan je jedno od takvih mesta. Bataklan se nalazi u Bulevaru Volter, u Jedanaestom arondismanu Pariza, napravljen je daleke 1864, a sa radom je počeo samo godinu kasnije. Uz manje prekide, dvorana radi gotovo jedan i po vek.

Bataklan je u početku bio pozorište i mesto na kome su se izvodili tada popularni vodvilji. Tokom svoje duge istorije promenio je mnogo vlasnika i mnogo puta je restauiran. 1926. je pretvoren u bioskop, a 1933. je veliki deo zgrade stradao u požaru. Bioskop je zatvoren 1969. i dvorana je ponovo počela da se koristi mahom kao pozorište.

Bataklan na razglednici iz 1900. godine

Od tada, pa sve do danas, u Bataklanu su se održavale pozorišne predstave, večeri stendap komedije, izložbe i koncerti. Poslednjih nekoliko decenija je najpoznatiji po rok koncertima. Između ostalih, tamo su svirali Velvet andergraund, Džef Bakli, Prins, Dženezis, Gotje, Emilu Heris, Fleet Foxes, Yeah Yeah Yeah’s, Thin Lizzy, Wolfmother, Beirut, Peaches, a metal bend Dream Theater je 1996. tamo snimio „živi“ album „One in a LIVEtime“.

Preko četiri decenije vlasnici Bataklana su bili Jevreji Paskal i Žoel Lalu, da bi dvoranu prodali u septembru ove godine. Klub je bio na glasu da protežira jevrejsku kulturu i zbog toga je često bio na meti aktivista antijevrejskih pokreta i nekoliko propalestninskih organizacija. Grupa ekstremista „Army of Islam“ je 2011. godine uputila pretnje vlasnicima Bataklana zbog toga što su Jevreji. Kada se u petak 13. novembra desio napad u Bataklanu, na bini je svirao bend iz Kalifornije Eagles of Death Metal. Iako u imenu imaju odrednicu „death metal“, njihova muzika zapravo nema veze sa metalom. Nije poznato da li su teroristi to znali i da li im je uopšte bilo bitno. No, imajući u vidu da su devedesetih u Srbiji stradali mnogi automobili zaječarskih registracija jer su napadači mislili da ono „Za“ u stvari znači Zagreb, kao i da teroristi ne važe za ljude kojima je opšta kultura jača strana, nije nemoguće da su napadači mislili kako će publika u Bataklanu biti puna nekakvih „dugokosih satanista, sluga đavola“.

EODM are back!!! #eaglesofdeathmetal #lebataclan #bootselectric

A photo posted by Juistviking (@juistviking) on Nov 13, 2015 at 10:10am PST

Publika u dvorana Bataklan (slikano 2014)

Grupa Eagles of Death Metal zapravo svira mešavinu garažnog roka, bluza i hard roka. Osnovali su je 1998. Džesi Hjuz i Džoš Homi, koji je najpoznatiji kao lider benda Queens of the Stone Age. Zbog obaveza u matičnom bendu ali i u mnogobrojim muzičkim projektima (sarađivao sa Markom Laneganom, Trentom Reznorom, Pi Džej Harvi, Foo Fighters, a sa Dejvom Grolom i basistom grupe Led Zeppelin Džonom Polom Džonsom je 2009. imao projekat Them Crooked Vultures), Homi retko ide na turneje sa Eagles of Death Metal. Oni su ovog leta svirali u Tel Avivu, posle čega su ih kritikovali aktivisti globalnog antiizraelskog pokreta „Boycott, Divestment and Sanctions“. Grupa je u okviru ovogodišnje turneje nastupila u Novom Sadu, na poslednjem festivalu Egzit.

Njihov koncert u Bataklanu je bio rasprodat. U dvorani je bilo 1500 ljudi. Nakon što su izveli obradu „Save a Prayer“ grupe Duran Duran, počeli su da sviraju pesmu „Kiss the Devil“. To je bila sedma pesma na njihovom repertoaru te večeri, a silom prilika i poslednja. Teroristi su počeli napad dok je trajala „Kiss the Devil“, a šta se posle desilo svi znamo. Bend se spasao tako što je pucnjavu proveo zaključan iza scene. Nažalost, bekstejdža se nije dokopao Nik Aleksander, čovek koji je u dvorani prodavao majice i diskove benda Eagles of Death Metal. On je jedan od stotinak ljudi koji je izgubio život u Bataklanu.

Eagles of Death Metal na koncertu u Londonu u junu ove godine

Nije neka novost da teroristi nemaju milost prema bilo kome, pa ni prema tradiciji. Poslednjih nekoliko godina su u sukobima u Africi i na Bliskom istoku više puta bili na meti spomenici kulture i arheološka nalazišta. Tužno iskustvo nam govori da to što dvorana Bataklan ove godine proslavlja jedan i po vek postojanja i što je kulturni simbol Pariza, nije nešto što može sprečiti pomahnitali um u njegovoj nameri. Još se ne zna tačan broj mrtvih iz Bataklana i još se ne zna kada će i da li ovo kultno mesto ponovo otvoriti svoja vrata. Jedino je izvesno da ako i kada god se to bude desilo, uprkos prebogatoj kulturnoj istoriji ovog mesta, nažalost ništa je neće više obeležiti kao tragedija koja se desila u petak, od kada je mnogi nazivaju "krvavom dvoranom".

foto: flickr.com/pierre mativier; pepsiline; lee byway