Ana Radovanović: Časopisi kao artefakt ex-Yu epohe

• Izvor: Vizkultura.hr
• Autor: Ivan Dorotić

Kao i svake godine, jedine nagrade koje se na ovom festivalu dizajna dodeljuju su priznanja za najbolje izlagače sa D-izložbe.

Ovogodišnja pobednica, kojoj je međunarodni stručni žiri dodelio prvu nagradu je srpska dizajnerka i umetnica Ana Radovanović.

Ana je studirala slikarstvo na Accademia di belle arti u Rimu, diplomirala je dizajn izdavaštva i vizuelnih komunikacija na fakultetu ISIA u Urbinu, trenutno radi u Beogradu i bavi se dizajnom i novinarstvom.

Mlada autorka je osvojila nagradu za diplomski projekat “Neoavangardni umetnički časopisi u bivšoj Jugoslaviji” (Neo-avant-garde artists’ magazines in former Yugoslavia), koji je nastao pod mentorstvom prog. Leonarda Sonlija.

Prikupljeni materijal arhive časopisa autorka je u svom radu predstavila u formi bibliografskog zbornika. Žiri Dana D je svoju odluku bazirao na činjenicama da “njen rad odlikuje izvrsnost u dizajnerskom i istraživačkom pristupu, zatim relevantnost u današnjem kontekstu i veza s kolektivnom memorijom područja na kojima živimo”.

Pored analize s društveno-istorijskom kontekstualizacijom, Anin zbornik sadrži i indeks podataka i odabrane fotografije. Kako je žiri ocenio, projekat ima potencijal za dalju razradu

Kako autorka gleda na svoj projekat, kako je nastao i šta dalje planira, pročitajte intervjuu koji je dala za hrvatski sajt vizkultura.hr, čija je Radovanović saradnica.

Kako je projekat nastao?

Ana Radovanoviæ (druga s desna) na izložbi Dan D (Foto: Ivan Dorotiæ)

Mislim da nema nikakvih herojskih priča koje su podstakle nastanak ovog projekta. Jednostavno su se zgodno složile neke kockice. Ja sam svoje studentske dane provela u Italiji, što je uglavnom podrazumevalo otvaranje mnogih vrata. Sa druge strane, podrazumevalo je i izostanak izučavanja istorije koja mi je bliža sa nacionalne tačke.

Na Master studijama (dizajn izdavaštva) smo se dosta bavili konceptom i istraživanjem, u okviru konteksta savremenog grafičkog dizajna. Takva zalaganja fakulteta su zasluge tamošnjih profesora, pre svega mog mentora, Leonarda Sonolija. U jednom trenutku je na stolu stajala tema periodičnog izdavaštva – njegove istorije, toka, razvijanja i raznovrsnosti. Zainteresovala me je tema umetničkog časopisa kao artefakta koji direktno spaja umetnost i dizajn, odnosno konceptualnog produkta društva koji nastaje i razvija se u veoma specifičnom momentu. Ispostavilo se ubrzo da upravo ta tema i nije preterano dokumentovana kod nas, a ja sam sklona filozofiji „a zašto da ne?“.

Nemojte me doslovno uzimati za reč kada kažem „nije preterano dokumentovana“. Naravno da postoje izvesna istraživanja i dokumentacija. Međutim, ona najčešće nisu sveobuhvatna u smislu detaljne analize datog časopisa, a pogotovo u kontekstu celokupne Jugoslovenske scene. Shvatam kompleksnost političke situacije koja nas je dovela tu gde smo, međutim jugoslovenska scena je bila razgranata i međusobno povezana, pa se ta karakteristična i jedinstvena celina ne može i ne sme negirati, bez obzira na naša sadašnja politička uverenja.

Šta je to zapravo?

Foto: Ana Radovanoviæ

Izložena publikacija predstavlja moj završni Master rad, koji je nastao pri italijanskom fakuteltu ISIA Urbino. Tema koju sam izabrala je „Neoavangardni umetnički časopisi u bivšoj Jugoslaviji“. Veoma dugačak naslov koji zapravo krije jedno istraživanje o najrazličitijim umetničkim časopisima koji su nastajali u Jugoslavijih tih šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina.

Činjenica da tema nema mnogo referenci u literaturi se zapravo pokazala krajnje pozitivnom. Kako bih došla do željenih informacija, morala sam da direktno kontaktiram i intervjuišem umetnike, istoričare, dizajnere, kolekcionare, galeriste u Ljubljani, Zagrebu, nekoliko vojvođanskih gradova i Beogradu. Ovakav pristup, odnosno rad sa prvim izvorom iziskuje vreme, ali je svakako neprocenjiv. Ostvarila sam vredne kontakte i čula veoma zanimljive priče.

Sakupljeni materijal predstavljen je u formi bibliografskog zbornika. Osim tekstualne analize, kojoj prethodi istorijsko-društveni kontekst, zbornik takođe sadrži indeksne kartice i izabrane fotografije. Sledeći abecedni red, kartice sadrže tehničke informacije o svakom časopisu. Kako bi se omogućio plastičniji prikaz informacija, rad takođe sadrži i dva grafikona: timeline časopisa sa tehničkim karakterisitkama i međusobne odnose časopisa i zajedničkih saradnika.

Kako gledaš na Dan D kao festival i šta ti je značilo predstavljanje i osvajanje nagrade?

Foto: Ana Radovanoviæ

Mislim da nije potrebno da pominjem relevantnost ovog festivala u regionu – kao mesto informisanja, aktuelnosti, potencijalne odskočne daske ili jednostavno inspiracije. Žao mi je jedino bilo što nisam uspela da ispratim sav sadržaj, jer sam uglavnom bila na radionici. Bez lažne skromnosti - bilo mi je jako drago što sam dobila priliku da učestvujem i ni najmanje nisam očekivala nagradu – a pogotovo ne prvu! Moja neverica se savršeno može iščitati na fotografijama sa dodele nagrada.

Kakvi su ti dalji planovi s ovim projektom?

Foto: Ana Radovanoviæ

Budući da je poenta projekta bila sakupiti informacije, logični sled jeste širenje tih informacija. Nakon učešća na studentskom simpozijumu mladih istoričara umetnosti u Splitu i simpozijumu o umetničkim časopisima u Green Bayu (Wisconsin, USA), festival Dan D, sa ovogodišnjom temom arhiviranja dizajna, je došao „kao poručen“.

Jedna od problematika ove teme jeste takođe i njen izostanak iz kolektivne svesti ne samo stručne javnosti, već i javnosti uopšte. Upravo zato prikupljene informacije treba učiniti dostupnima što većem broju ljudi.

Moja idealna zamisao bi bila izložba, neka vrsta kataloga i digitalni arhiv. Trenutno je od te namere najizvesnija izložba. Naime, galerija HDD-a u Zagrebu je prihvatila projekat u okviru svog godišnjeg programa za 2016. godinu. Volela bih da se nešto slično organizuje i u Beogradu. Svakako nije dovoljna samo moja želja, već pre svega institucijska i finansijka podrška.

Foto: Ana Radovanoviæ

.