50 godina od smrti i danas spornog Le Korbizjea

Manifestacije povodom 50 godina od njegove smrti počele su u proleće 2015, u Centru Pompidu u Parizu. Pod naslovom "Koraci naroda", taj muzej slavi Le Korbizjea kao titana arhitekture, koji je bio beskompromisno moderan, ne gubeći pritom iz vida meru čoveka.

List "Velt", međutim, kritikuje materijalno bogat šou kao "veliku laž koja govori samo o jednoj polovini priče, dok drugu polovinu gura pod tepih", prenosi Dojče vele.

Le Korbizje je rođen u Švajcarskoj kao Šarl Eduar Žanre Gri, ali je kasnije sebi dao galantnije ime, pre nego što je postao jedan od najuticajnijih arhitekata 20. veka.

Kao teoretičar arhitekture, urbanista, slikar, fotograf i dizajner nameštaja, Le Korbizje je bio ispred svog vremena. U Švajcarskoj njegov lik i danas krasi novčanicu od deset franaka.

Le Korbizje je sporan i 50 godina nakon smrti, koja ga je u dobi od 78 godina iznenadila na plaži u Monaku. Kritičari se žale na njegov politički stav.

Njegova otvorena simpatija prema fašističkim idejama, njegovi kontakti sa predstavnicima ekstremno desnih partija, antisemitske izjave, njegov bliski odnos sa Višijevom vladom, koja je sarađivala sa nacistima: autori čak nekoliko biografija, ovih dana kvare sliku svetskog arhitekte.

Intelektualci u Francuskoj ogorčeno raspravljaju o tome da je Le Korbizje posthumno demonizovan, a pod pritiskom javnosti, fondacija Le Korbizje i Centar Pompidu će 2016. organizovati simpozijum pod naslovom: "Le Korbizje i politika".

Le Korbizjea neki smatraju genijem koji je stvorio Idealni grad - sa stambenim mašinama u zelenilu za desetine hiljada ljudi u Marselju ili Berlinu. Po ugledu na te građevine nastao je i Novi Beograd.

Drugi ga cene zbog univerzitetskog grada u Parizu, Ministarstva prosvete u Rio de Žaneiru ili administrativnog i kulturnog centra u Čandigaru u Indiji, dok je za njegove kritičare bio loš čovek.

Ako im je verovati, bio je arogantan i nemilosrdno izrabljivao svoje osoblje.

Le Korbizje je gradio i verske objekte. Njegova, sada čuvena crkva u Ronšanu, razbesnela je i predstavnike crkve i kritičare arhitekture, budući da ogromna građevina u podnožju Vožesena ne sledi pravila klasične crkvene arhitekture.

Le Korbizje je jednom rekao da ga je oklop raka koji je našao na plaži na Long Ajlendu, inspirisao da dizajnira krov.Postavlja se pitanje da li je time hteo da se predstavi kao pronalazač nove "prirodne arhitekture“, kao odgovor na kritiku njegove "bezdušne mašinske arhitekture“.

Pitanje je i da li je otac "mašine za stanovanje“, zaljubljenik u tehniku, koji je svoju arhitekturu od stakla i betona stavio pod pravi ugao, ipak bio ezoteričan čovek prirode, na plaži, daleko od civilizacije, koju je uznemirio čudnim gradjevinskim objektima, kao što je crkva u Ronšanu.