“Nacionalnih penzija je više u sportu nego u kulturi”

"Iz komentara izbija uverenje da su svi umetnici džabalebaroši, da su to neki trutovi koji žive na račun poreskih obveznika i meni je naravno žao što ljudi tako misle. Niko od njih ne pomisli na to da je tih nacionalnih priznanja u oblasti sporta neuporedivo više."

Izvor: Tanjug Izvor:
Podeli

Novi predsednik Nacionalnog saveta za kulturu Mileta Prodanović kaže da će prioritet u radu tog skupštinskog organa do isteka mandata biti bolja vidljivost u javnost,i kao i da žele da ostave što bolju situaciju u kulturi.

"Očekuje se imenovanje novog Nacionalnog saveta za kulturu, jer smo izabrani 2011. godine na pet godina. Mi smo manje-više volonterski izgurali mandat i mislim da je to pošteno i u redu", rekao je Tanjugu Prodanović.

On je podsetio da je u toku donošenje novog Zakona o kulturi i prvi put će Nacionalni savet imati materijalnu osnovu za rad, "a to je važno za ljude koji će doći da rade posle nas".

Prva godina rada stručno-savetodavnog tela koja Vladi, Ministarstvu kulture i Narodnoj skupštini daje stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture, prošla je u pokušajima da se pronađe mesto za rad. Savet se sastajao u Ministarstvu kulture, a kasnije je parlament obezbedio prostorije, mada ne i kancelariju.

Na pitanje šta Savet može da učini na direktnijem kreiranju kulturne politike, Prodanović kaže da je to pre svega vidljivost njihovog rada, voleo bi da se bar približe krupnom zadatku koji se neprekidno odlaže, a to je donošenje Strategije o kulturi, jer je to jedan od dokumenata koji će biti neophodni za pristupanje Srbije EU.

"Savet je imao veliku muku da dođe do bilo kakvih papira koje su različite komisije radile posle 2000. godine. A tog papira koji se pojavljivao u dve ili tri verzije, koji smo mi pažljivo čitali i davali primedbe, izgleda da nema i u tom poslu kreće se od nule", ispričao je Prodanović.

On je dodao da je Strategija komplikovan i važan posao, da je po prethodnom zakonu Savet bio dužan da učestvuje u izradi nacionalne strategije, a po novom, koji se donosi uskoro, ta obaveza je smanjena, više ne učestvuje već daje mišljenje.

Prema njegovim rečima, prva nacionalna strategija koju je radio tim od mnogo ljudi po mišljenju Saveta imao je dobre delove, kao što je deo koji se odnosio na bibliotečku delatnost i na oblast knjige, ali problem s dokumentima koje donosi veliki tim ljudi je to što su oni vrlo heterogeni pa je ceo taj prvi predlog bio haotičan.

Drugi predlog je radilo prethodno Ministarstvo kulture. Prodanović smatra da je taj predlog takođe imao dobre delove, ali u celini nije bio ono što bi se očekivalo od dokumenta koji će govoriti o viziji razvoja kulture u narednom periodu.

Prodanović je istakao da su zemlje u okruženju odavno donele takav dokument, zahvaljući saradnji članova Saveta sa kolegama u Mađarskoj dobili su odštampanu Strategiju kulture Mađarske.

"To je knjiga od 400 stranica u kojoj se jasno vidi šta jedna država očekuje od svojih kulturnih radnika, u kom pravcu će pomagati i to je veoma važno i voleo bih da se u ovom kratkom periodu koliko još traje mandat Savetu, bar približimo tom dokumentu", rekao je Prodanović.

On smatra da je obaveza Nacionalnog saveta i da prati događanja u kulturi, kao pojedinac pozdravlja to što je aktuelno ministarstvo počelo da rešava neke veoma važne probleme.

Prema njegovim rečima, bez jakih institucija nema razvoja kulture i to je ono o čemu će Savet oceniti pozitivno.

Prodanović kaže da je za budućnost kulture Srbije važno to što je prioritet dat institucijama kulture, ali ne treba zanemariti tekuće održavanje u oblasti baštine.

"Veliki istraživački projekti u oblasti nasleđa 'pate' od nedostatka novca, ali mi smo dužni da sve kapitalne objekte koje smo nasledili od predaka ostavimo potomcima barem u istom stanju. Moramo biti uvereni da freske u Sopoćanima neće patiti od vlage ili nečeg drugog", rekao je Prodanović.

S druge strane, on ističe da se moraju ohrabriti mladi stvaraoci, kao i da je dobro što je javnosti približen proces rekonstrukcije muzeja, ali nevolja je što postoji dug period totalne nepokrivenosti kolekcije.

"Ako je to nacionalna kolekcija, ako je to referentna kolekcija onda je to jako važno, moj prvi rad je Muzej savremene umetnosti kupio 1983. godine kada sam diplomirao, danas radim sa studentima, neki su izuzetno mladi i daroviti i mislim da je potrebno da se oni mnogo ranije uključuju u život vrhunske nacionalne ustanove u kulturi", istakao je književnik, slikar i pedagog.

On je dodao da Savet ukazuje da se zaboravilo na same ljude koji čine kulturu i to je mesto gde se kultura dodiruje sa socijalnim. U Savetu su i predstavnici umetničkih udruženja koja su, prema njegovoj oceni, "veliki i tvrd orah" i možda oni mogu da pomognu da se pronađe rešenje.

Prodanović ističe da je Srbija dugo bila socijalna država, ali da su ta vremena nažalost za nama. Očekivanja umetnika, pogotovo samostalnih, su velika, a mogućnosti se smanjuju.

On dodaje da Savet može da posreduje u tome da svi kulturni protagonisti dobiju uveravanja da će živeti dostojanstveno.

Za bolju klimu u kulturi dobro je to što je Ministarstvo kulture potpisalo sporazum o pristupu fondovima EU, što je Srbija sve bliža evropskim fondovima otvaranjem linkova na sajtu, ali trebalo bi više raditi na edukaciji jer i apliciranje za projekte se mora negde naučiti, smatra Prodanović.

Savet će inicirati to da se konačno nakon decenija razgovora postigne rešenje da privatnici koji ulažu u kulturu budu rasterećeni drugih davanja.

"Ministarstvo kulture bi to verovatno odavno rešilo da samo odlučuje, ali to je složena oblast povezana sa delokrugom drugih ministarstava", smatra Prodanović.

On ističe da su se nacionalne penzije nametnule kao interesantna medijska tema i da možda komentari ljudi jasnije nego bilo šta drugo govore o tome gde je kultura u svesti ljudi.

"Iz tih komentara neizostavno izbija uverenje da su svi umetnici džabalebaroši, da su to neki trutovi koji žive na račun poreskih obveznika i meni je naravno žao što ljudi tako misle. Niko od njih ne pomisli na to, da je tih nacionalnih priznanja u oblasti sporta neuporedivo više", kaže predsednik Nacionalnog saveta za kulturu.

On pozdravlja najnoviju odluku vlade kojom su ta primanja smanjena, ali smatra da se priznanja ne mogu ukinuti, barem za one ljude koji su ih stekli.

"Imali smo slučaj, možda najvećeg prevodioca sa ovih prostora, koji je imao penziju od osam hiljada dinara. On je dobio to priznanje, ali nažalost nije živeo dovoljno dugo da u njemu, na bilo koji način uživa, pošto je umro posle nekoliko meseci", podsetio je Prodanović.

Nacionalni savet smatra da ukidanje nacionalnih penzija deluje dosta populistički, ali isto tako da su u dodeljivanju nacionalnih priznanja, odnosno nacionalnih penzija, napravljene kapitalne greške.

"Te greške su se dogodile onog trenutka kada su vršene intervencije u spisku koji je tadašnja komisija sastavila iz nekog političkog kabineta. Taj prvi slučaj se isto ticao estrade i tog trenutka su pali svi kriterijumi i ljudi su prosto stekli moralno pravo da kritikuju to sve. Mislim da tu treba podvući crtu, da nacionalna priznanja koja nisu toliko velika, moraju da nastave da se dodeljuju", rekao je Prodanović.

On je dodao da je to stav celog Nacionalnog saveta, koji je uputio sugestiju da se u novom Zakonu, za koji ne znaju kada će tačno biti donet u parlament i kada će početi poslanička rasprava o njemu, ostave nacionalne penzije i da se iz procedure što je moguće više isključi tekuća politika.

"Taj broj može biti smanjen, ali oni ljudi koji su ceo život negde doprinosili moraju biti nagrađeni, to je bila jedna od sugestija na javnom čitanju zakona. Možda bi Ministarstvo kulture moglo da razmisli još jednom i da nešto od toga inkorporira u novi predlog", istakao je Prodanović.

Na pitanje koliko se uvažavaju predlozi i stavovi Nacionalnog saveta, Prodanović kaže da se jednim delom uvažavaju i dodaje da je najnovijji slučaj u Zakonu o arhivima, gde neki važni segmenti nisu bili u fokusu ljudi koji su pripremali taj zakon.

"Taj zakon je pripremljen dobro i stručno, ali opet bilo je nekih propusta. Ono što smo mi kao Savet usaglasili i predložili, inkorporirano je u drugu verziju zakona. Na žalost, za krovni Zakon u kulturi Savet je imao dvadesetak predloga a usvojena su dva i delimično treći, a nije poslato nikakvo objašnjenje zbog čega je tako", zaključio je novi predsednik Saveta.

Prati B92 na Viberu

Ostalo

Slavni fotograf Pjer Gonor stigao u Beograd

„Divan je osećaj predstaviti se Beogradu", izjavio je prilikom posete Institutu Servantes nagrađivani fotograf Pjer Gonor, čija će izložba „Ukorenjeni" biti otvorena u četvrtak, 21. septembra u 19 časova u galeriji instituta.

Ostalo utorak 19.09. 15:40 Komentara: 0
strana 1 od 765 idi na stranu