Tasovac: Sistem je jači od manije sopstvene veličine

Dolazak Ivana Tasovca na mesto ministra kulture i informisanja u javnosti je dočekan gotovo aklamacijom. Medeni mesec je davno prošao, a nekadašnji šarmer na mestu direktora Beogradske filharmonije, izuzev dva-tri intervjua, nije se pojavljivao u medijima. Kaže, čekao je da umesto njega govore postignuti rezultati.

Poslednjih godinu i po dana Ministarstvo kulture i vi lično potpuno ste se zatvorili za javnost. Zašto?

- To je krajnje racionalna odluka, da me se malo uželite. Nije, međutim, tačno da smo se zatvorili u smislu protoka informacija. Sve ono što je bitno za rad Ministarstva bilo je u svakom trenutku dostupno. Uostalom, naš informator, na kom se mogu naći sve informacije vezane za konkurse koje smo imali i za način donošenja zakona, proglašen je za jedan od najboljih. Onaj deo koji je nedostajao u javnosti je neka vrsta “entertejnmenta” koja je bila uobičajena u mojoj komunikaciji u prethodnom periodu.

Niste javno odgovarali na kritike, niti se izjašnjavali o problemima...

- Da li je potrebno preko novina komunicirati sa ljudima, ili je bolji koncept rezultatima zatvarati određena pitanja koja se potpuno legitimno pojavljuju u javnosti? Zašto da, recimo, ja odgovaram na kritike o tome kako ćemo navodno propustiti šansu da pristupimo programu Kreativna Evropa, kada je ubrzo posle tih kritika evropska komesarka za kulturu konstatovala da bi i druge zemlje u tom procesu trebalo da se ugledaju na Srbiju? Takvih primera ima dosta.

Problem Narodne biblioteke Srbije je u ćorsokaku: v. d. direktorki je istekao mandat, a UO je u ostavci. Članovi UO optužili su vas lično za neuspeh konkursa, a vi niste ni usvojili njihove ostavke?

- Pre nekih mesec dana novinari su me pitali šta će biti sa MSU, rekao sam - videćete. Posle dva ili tri dana su započeli radovi na rekonstrukciji. Tako ću i vama sad odgovoriti da će se vrlo brzo videti potezi Ministarstva i Vlade i po pitanju Narodne biblioteke i po pitanju Narodnog pozorišta i ansambla “Kolo”. Zaista nemam potrebu da najavljujem stvari. Smatram da su daleko bitniji rezultati. Bez obzira na sve, NBS je kao institucija protekle godine funkcionisala kao sat. Pored redovne delatnosti, potpisan je sporazum o saradnji sa vatikanskom bibliotekom, sa delegacijom Evropske unije, sproveli su nastupe na deset međunarodnih sajmova, imali najveći otkup knjiga do sada. Baveći se svojim ličnim interesima, članovi UO nisu primetili ni veliki uspeh zaposlenih, niti predan rad v. d. direktorke gospođe Jančić.

Šta lično mislite o validnosti i moralnosti konkursa u kojima se bira između jednog kandidata?

- Mislim da bi oni mogli znatno da se unaprede time što bi uz uslove konkursa stajala i slika omiljenog kandidata kako upravni odbori ne bi morali da pišu ni obrazloženje. Ali, šalu na stranu: dok god svi upravni odbori ne budu sprovodili konkurse potpuno profesionalno i transparentno, Ministarstvo kulture i informisanja neće prihvatati njihove predloge.

U Narodnom pozorištu, v. d. upravnika, pred raspisivanje četvrtog konkursa, uskratio je pravnu pomoć UO zbog navodnog sukoba interesa. Na potezu je Ministarstvo?

- Upravni odbor Narodnog pozorišta je jedan od najkompetentnijih i najprofesionalnijih UO koje mislim da je Narodno pozorište imalo u svojoj istoriji. Potpuno sam siguran da će oni uspeti da sprovedu postupak izbora direktora u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, uz poštovanje najviših profesionalnih normi.

U kom smislu ćete im pomoći?

- Oni su kompetentni i dobro rade svoj posao. Ja verujem u jačinu institucija i transparentnost procesa. Ali, očigledno je da se kod nekih ljudi javlja nervoza zbog toga što ne želimo da odstupimo od našeg koncepta pa zato pokušavaju da opstruiraju postupak izbora najboljih kandidata čuvajući svoje fotelje.

U slučajevima nekih konkursa (Etnografski, Istorijski i MSU) kandidati su prošli konkursnu proceduru, a umesto njih vlada je imenovala druge v. d. direktora i promenila UO koji ih je izabrao. Da li je i to transparentno?

- To upravo potvrđuje važnost transparentnosti. Zato što onog trenutka kada ti UO nisu radili profesionalno i nisu ispoštovali proceduru, bili su promenjeni. Kada govorimo o v.d. statusu to jeste stvar koja mora da se reši, ali i ja sam bio v. d. direktora Filharmonije poslednjih sedam-osam godina, pa se to nije naročito negativno odrazilo na rad i uspeh orkestra.

Foto: Beta

Zašto do sada niste koristili diskreciono pravo da finansirate određene projekte, niti da donosite određena kadrovska rešenja?

- Zato što duboko verujem u izgradnju sistema i jačanje institucije, a nikako u privatne dilove i manije sopstvene veličine.

Predlog nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi izazvao je žustre reakcije tokom javne rasprave. Koliko će se tih sugestija naći u tekstu?

- Javne rasprave upravo i služe za to da bismo došli do najboljih rešenja, koja pri tome retko mogu biti pitanje opšteg konsenzusa. Bitno je pažljivo čuti sve primedbe. Javne rasprave su završene početkom meseca u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, a 15. decembar bio je rok za nešto novo što je Ministarstvo kulture unelo i što se prvi put radi u procesu donošenja bilo kog zakona, a to je da svi zainteresovani primedbe mogu slati i putem elektronske pošte i dopisa. Samo elektronski došlo je 95 primedbi. Mi smo ih sve obradili, a uz to prihvatili smo se i obaveze da na svaku damo i pismeni odgovor predlagaču. Zbog nekih disonantnih tonova u javnosti, Ministarstvo se obratilo Skupštinskom odboru za kulturu sa predlogom da se za 29. decembar organizuje javno slušanje i tek posle toga ćemo u javnost izaći sa konačnim tekstom.

Predlogom ovog nacrta Nacionalni savet za kulturu više neće biti deo izvršne vlasti, već će delovati pri parlamntu. Da li je time umanjen njegov značaj i uloga?

- Ako vi Skupštinu, naše najvažnije i najviše zakonodavno telo, tretirate kao instituciju koja jednom nacionalnom savetu može da umanji značaj, onda stvarno imamo problem u percepciji.

Dobro, i u kakvom je sad odnosu Nacionalni savet prema Ministarstvu?

- Upravo onakvom kako mu ime kaže. To je savetodavno telo, a ni u kom slučaju ministarstvo iznad Ministarstva.

Šta će biti sa nacionalnim penzijama, koje se ne dodeljuju već dve godine?

- To je jedna od stvari koje će se regulisati izmenama i dopunama zakona. Više je nego jasno da su nacionalne penzije u ovom svom obliku prestale da predstavljaju nacionalno priznanje. One su se pretvorile u nacionalnu sramotu. Lako i bezbrižno se izbrisala granica između smisla i besmisla, kulture i estrade. I to je nešto što naša kultura nije zaslužila.

Da li će bez nacionalnog priznanja ostati i oni koji ga stvarno zaslužuju?

- Ne znam nijednu zemlju momentalno u Evropi koja ima nešto slično. Imamo određene primere iz prošlosti, pre svega vezane za SSSR i Istočnu Nemačku. Ipak, čini mi se da to u ovom trenutku nije pitanje od ključnog značaja za srpsku kulturu.

Još kao direktor Filharmonije tvrdili ste da novca u kulturi ima dovoljno samo da nije dobro raspoređen. Šta je po vama kriterijum dobre raspodele?

- Prethodna godina je pokazala šta znači kada postoje jasni prioriteti. Ako smo posle punih deset godina vratili konkurs za otkup dela savremene vizuelne umetnosti sa ozbiljnim budžetom, to očigledno ukazuje na jedan od prioriteta. To će se videti i u sledećoj godini kada Vlada donese odgovaran i realističan budžet, koji ja vidim kao prvi korak ka ozdravljenju svih segmenata društva, ne samo kulture. Prioriteti su vidljivi i kroz to što ćemo rekonstruisati dva muzeja koji ne rade poslednjih deset godina, ali i kroz činjenicu da smo jasno povukli granicu između kulture i estradno-turističkih manifestacija, protiv kojih, inače, ja lično nemam ništa.

Kultura je ove godine imala veći budžet nego prethodnih. Može li se očekivati da se u naredenoj godini štednje, neće tradicionalno najviše stezati njen kaiš?

- Prilikom procesa donošenja budžeta nije postojala nikakva konkurencija među ministarstvima, već smo zaista analizirali ono što su naši prioriteti. Nemojmo se demagoški baviti pitanjem koliki će biti budžet na početku, već hajde da vidimo šta će na kraju godine biti urađeno sa tim novcem. Nisam smatrao da je bilo bitno ni da govorim o tome koliki je budžet bio na početku ove godine, zato što sam jedva čekao da na kraju predstavimo šta smo sa tim novcem pokrenuli.

Kada će se suštinski stvari u srpskoj kulturi pokrenuti nabolje?

- Prva stepenica velikog uspeha je suočavanje sa sopstvenom odgovornošću i sopstvenim slabostima. Onog trenutka kada uperiš prst u nekog i kažeš da je on odgovoran za to, ne zaboravi da tri prsta pokazuju prema tebi. Zato smatram da je uspeh moguć samo onog trenutka kada svi prihvate svoj deo odgovornosti.