Ivan Lalić: Mikser je mesto šansi

O programu Mikser festivala, fenomenu i ideji koja ga održava, o problemima u kulturi danas, o tome zašto ministar kulture neće da ga primi i sasluša, o samoodrživosti kulturnog projekta, o Savamali i prilici koja se pruža mladim i neafirmisanim umetnicima u Kažiprstu B92, govorio je Ivan Lalić.

Izvor: B92
Podeli

Šta je sve na programu predstojećeg festivala i po čemu će se Mikser razlikovati ove godine od prethodnih?

Festival ima snažnu potrebu da izađe na ulice, da artom, performansima i kulturnom akcijom akcentuje identitet samog kvarta. Jako smo se borili da pozicioniramo tu teritoriju kao teritoriju kreativnosti i dizajna, kao posebnu malu državicu u kojoj ne važe pravila koja nas frustriraju. Imaćemo mnogo gostiju iz inostranstva - Vilijam Doner sa performansom “Telo u prostoru“, imaćemo mnogo švajcarskih umetnika i grafitera koji prate trag naš trag revitalizacije Savamale. Biće iznenađenja koja će dodatno Savamalu odrediti kao kvart kulture. Bitno nam je da u novom kontekstu budućeg „Beograda na vodi“ pokažemo identitet, stav, rukopis i hemiju kojom grad pulsira i mislim da to može pomoći investitorima koji s dobrim namerama dolaze kod nas.

Da li možete da se uklopite u taj projekat?

Rano je govoriti o njemu, on se tek pomalja, ono što je sigurno i zaista lepo - oni su sredili zgradu Beogradske zadruge. Mi smo dosta emotivno vezani za tu zgradu, ona je metafora Savamale, koliko je bila zapuštena a lepa, ona će sada biti sređena. Pravo pitanje je zašto smo morali da čekamo da dođu stranci da srede nasu lepoticu?

Šta sve propada oko nas, dok neko drugi ne vidi. Šta je to što je ovaj kraj predstavljao svih ovih godina i bio nevidljiv iako je najlepši deo grada koji je zapušten?

Savamala je krajem 19. i početkom 20. veka bila centar Beograda. Obrenovićev kraj od samih početaka, od 1830. pa do prevrata. Neki najdivniji stilovi – prva zgrada Dimitrija Leka, prva upotreba armiranog betona – Geozavod, arhitektonski i umetnički divne stvari. Recimo „Zlatna moruna“ čuvena kafana na Zelenjaku koja je sada obnovljena, je bila kafana gde su se skupljali Marko Ristić, Branislav Nušić, Tin Ujević koji dovodi jugoslovensku ideju, ilirski pokret je došao iz Hrvatske. Fantastično vreme u Savamali podseća na ono što se dešavalo u „Kabareu Volter“ u Cirihu, gde se sreću Roza Luksembur, Lenjin, dadaisti. Posle Prvog svetskog rata kreće sumrak Savamale a posle 1945. i katastrofa. Očigledno je postojala ideološka osveta. A posle prvog rata kreće beogradska hidrofobija. Zašto Beograd beži od reka? Kralj Aleksandar je krenuo da gradi Bulevar i skupštinu i napušta se obala reke kao jedno prirodna beogradska potreba a posle rata dolazi industrija i prilično je sve devastirano.

Ko je probudio Savamalu? Imamo KC Grad, Mikser... kako živi ovaj deo grada sada?

Mi smo srećni ljudi, živimo u kreativnom komešanju između nekoliko kreativnih entiteta. Krenuo je KC Grad pa smo došli mi sa festivalom pa smo otvorili Mikser Haus, potom Galerija 12, Galerija Štab, galerija Zavod. Postoje fantastično dizajnirani klubovi Mladost, Ludost, Radost, dizajn inkubator Nova Iskra. Svakog dana dolaze Figaro, Independent, Vol Strit Džornal, to je već jedan ponos Beograda. Ljudi na ovaj kraj gledaju kao na novi Berlin. Ta energija je fantastična, a vikendima noću izgleda kao karneval u Riju. Kada imamo festival zatvorimo ulice i to bude eksplozija radosti i fenomentalne energije. Ponosan sam što ove godine nije samo muzika - dolazi 40 mladih urbanista iz sveta, trudimo se da imamo dva ugla kako gledamo na art u Savamali.

Da li Beograd razume festival Mikser i poruke koje pokušava da pošalje?

Skoro 50.000 ljudi nas prati na Fejsbuku a od toga su dve trećine žene. Mikser fantastično komunicira sa ženama, jer je metafora za nešto što je estetizovano i lepo. Ponosan sam na taj podatak jer mislim da su žene vrlo često avangarda.

Koliko naše okruženje razume neafirmisane umetnike i mlade autore, drugačiji pristup?

Hvala vama što smo u ovoj emisiji. Mikser je plan B. Mi smo svi navikli da je teško izboriti se za deo radnog prostora u svetu gde je sve preko veze. Mikser je drugačiji, Mikser je deo šansi i ništa se ne dešava preko veze. Godišnje imamo deset konkursa za mlade arhitekte, bendove, dizajnere, producente... Mnogo ljudi regrutujemo baš da bismo im dali šansu i mislimo da imamo budućnost zbog snažnog etičkog kodeksa.

Mikser je muzički festival koji naplaćuje ulaznice a ove godine, taj deo uplaćujete onima koji su ugroženi poplavama?

Mikser haus deluje non-stop. Stavili smo ga u službu proizvodnje 900 obroka za ljude u centrima i volontere. Imamo humantarne akcije. Mikser je jedna aktivistička snažna organizacija, sredili smo nekoliko parkova i fasada i zanima nas taj kolektivni ugao, kako tretiramo svoju zajednicu u Savamali.

Sve to je bilo prirodno i umesno. Mislili smo da otkažemo festival ali ipak smo mislili da je bolje da radimo i šaljemo dobre poruke. Festival će imati snaćnu poruku te vrste i pre svega iskrenu.

Ovog puta pod nazivom „Održiva utopija“?

Mikser je održiv projekat i nije finansiran od strane države, mi smo privatna grupa ljudi koja brani javni interes. Imamo mnogo stranih delegacija, razni entiteti i grad je ponosan na nas, verujem i republika, međutim mi smo i dalje taoci ideološkog segmentiranja kulture na državnu kulturu koja je prioritetna a mi sa nezavisne scene, ljudi misle da se snalazimo pa šta ima da nam pomognu u smislu finansiranja projekata.

Biti preduzetnik danas je ideološki vrlo sumnjivo. Na tom tragu i puca koncept kulturne politike. Ona u ovom trenutku čuva institucije kulture kao državne organizacije, ja mislim da smo pred ustavom svi jednaki i mislim da je Mikser Haus jedna institucija kulture ništa manje važna, čak mnogo posećenija, uglednija i popularnija...

Kako u kulturi zaslužiti to da se država bavi određenim institucijama?

Imate jednu uranilovku koja traje decenija, stanje stvari koje je zatečeno i od 5. oktobra nismo imali ministra koji ima snage da "s mačem" povede u reforme za institucije kulture.

Osamdesetih godina prošlog veka u jednom Narodnom pozorištu koje je najveći potrošač para, ste imali Cecu Bojković, Mikija Manojlovića, Bogdana Diklića, Ejdusa, Brstinu a danas se nećete baš setiti par ozbiljnih imena koja su u tom pozorištu a to pozorište je supremativni entitet nacionalne kulture. Tako da je to dosta degradirano a oni kubure sa produkcijom, imidžom, menadžmentom.. Jedino imaju slavnu prošlost. Mi priznajemo da imamo probleme u komunikaciji sa Ministarstvom kulture kao resornim.

Nas smatraju s pravom kao jedan miks kreative i privrede koja upošljava neke ljude. Mi smo ekonomski bitan segment u Savamali, razvijamo turizam. U Turskoj je ministarstvo kulture i turizma, jedno ide uz drugo. Na Mikseru ćemo mnogo gostiju iz sveta, Darka Beleka, predsednika asocijacije evropskih festivala iz Slovenije.

Hoće li ministar Tasovac biti vaš gost?

Mi ćemo ga zvati, naravno, ali sam ostao jako tužan kada smo Dušan Kovačević iz Exita i ja tražili prijem kod njega a nije se udostojio da nam odgovori... Mislim da to nije normalno, da ovakva dva događaja koja predstavljaju Srbiju u svetu na fantastičan način budu toliko ignorisana.

Šta je razlog?

Mislim da je Tasovac čovek koji u hijerarhiji prioriteta vidi državne institucije kao prioritetne i ultimativno bitne za njegov resor a sve što je na nezavisnoj sceni se smatra nekom vrstom surogata, manje bitne stvari koja je i održiva pa i nema veze. Mi nismo podržani od strane Ministarstva kulture, igrom slučaja sam čuo da je razlog taj jer mi prodajemo karte i imamo održivu priču sto je prevaziđena argumentacija, kao iz vremena Kardelja. Umesto da budu ponosni i nađemo slučajeve po svetu gde je to uslov da neka kulturna institucija dobije finansiranje kod nas je to minus.

Šta je potrebno da se promeni, menjaju se ljudi koji vode ministarstvo kulture, bilo je očekivanje da je Ivan Tasovac to nešto što je potrebno da se krene dalje?

Prvi uslov je politička volja. Ivan Tasovac ili ko god je minsitar kulture mora da ubedi premijera i vladu da je kultura bitna. Oni misle da je to nevažna ali simpatična stvar i ne shvataju značaj tog sektora.

Da li im je dozvoljeno da vagaju, da li ćemo da dajemo za plate, penzije i obrazovanje a da pustimo kulturu da se snalazi?

Nije pitanje para nego modela. Pokušavao sam da im predočim slovenački primer, svi smo izašli iz inkubatora SFRJ, legislativa je bila ista i manje više imate sistemske zakone. Slovenci su to sjajno sredili a mogli su da preslikaju ovde. Recimo način na koji je uređeno Slovenačko narodno gledališče je moglo da posluži kao model za Narodno pozorište.

Ovde nije bilo kritične mase politike i ozbiljnosti ministra da uđe u taj težak zadatak jer je esnaf komplikovan i može u javnosti biti glasan i scena je zapuštena.

Govorim o pozorištu, sedamdesetih godina prošlog veka to je bilo vreme avangarde. danas to više nije avangarda. Vi danas kada uđete u Atelje 212 nećete naći atmosferu, duh i vibrantnost koji su krasili nekada to pozorište. Mislim da je avangarda suštinsko pitanje kod nas i da kasni. Vi ako ste avangardista u jednom vremenskom kontektu ne znači da ste i za dvadeset godina avnagradni.

Ja sam bio vrlo ozbiljno prisutan u javnom sektoru i kao direktor nacionalnog pozorišta, Sterijnog pozorja i Exita. Probao sam sve modele i siguran sam da privatni sektor mora da napravi obrazac od lepih stvari kao što su koncerti do strukturalnih. Moramo da imamo biznis plan, sve ono što jedna firma ima a to državne institucije nemaju. Imaju loš menadžment, loše pravnike i menadžere i navikli su da dobijaju pare za programe i troškove od države. Odu kući u 2 a mi radimo dan i noć. To je neuporedivo i mi ne želimo da se takmičimo sa tim. Mi želimo da pružimo model i utičemo na promenu javnog sektora.

Tasovac greši što ne spaja te dve priče jer one mogu da se međusobno pohrane i budu na dobitku.

Ko najviše gubi kada se pravi razlika, uvek se prave neke podele?

To je pitanje kulturnog obrasca. Dokgod vi imate narodnjačko-jednostavni sistem on nije samo kulturni koncept već i određuje neko vreme. Sećamo se devedesetih, Cecinih pesama, pištolj pejdžer sistema vrednosti. Svako vreme nosi poruku a lakmus je kulturni obrazac.

Mi sada imamo tabloidizaciju zemlje, imamo situaciju da je naša urbana enklava i malo kriva. Bila je lenja i nije spremno dočekala tranziciju i borila se alatima. Moramo da se uozbiljimo i više radimo i pobedimo.

Da li ste izgubili, hoćete li pobediti?

Ja sam ratnik po opredeljenju. Mikser nije alternativni projekat, andergraund kultura, mi smo borci za mejnstrim, hoćemo bolji mejnstrim. Hoćemo da imamo jednu civilizovanu, pristojnu, lepu, estetizovanu Srbiju da je vole stranci. Hoćemo da zaradimo pare. Skoro mi je neko rekao da bi bilo lepo kada biste napravili i neki finansijski uspeh to bi značilo da se od kreative može i živeti. Ja bih voleo da se to desi i neću to kriti ako u tome uspemo.

Prati B92 na Viberu

Ostalo

Lepota tužnog pesnika: Dis u panteonu srpske poezije

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je danas u Pozajmnom odeljenju Biblioteke grada Beograda izložbu "...Meni nije dano (Lepota tužnog pesnika)..." povodom Svetskog dana knjige i 100 godina od tragične smrti jednog od naznačajnijih srpskih pesnika s početka 20. veka Vladislava Petkovića Disa (1880-1917).

Ostalo ponedeljak 24.04. 15:07 Komentara: 1

"Draga Olga, tebe krize ne mogu dotaći, ti si glumčina"

Prvakinji Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, glumici Olgi Odanović danas je na Velikoj sceni nacionalnog teatra uručena nagrada "Žanka Stokić", kao ličnosti koja je "obeležila pozorišni i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza".

Ostalo nedelja 23.04. 15:18 Komentara: 2

Katolička crkva u Hrvatskoj poziva na bojkot Frljića

Uvršćavanje predstave reditelja Olivera Frljića "Naše nasilje i vaše nasilje" u repertoar festivala hrvatske drame Marulićevi dani u Splitu, izazvalo je niz kritika konzervativnih stranaka i pojedinaca, ali i pozive na protest, a nezadovoljstvo je izrazila i Katolička crkva u Hrvatskoj.

Ostalo nedelja 23.04. 10:19 Komentara: 1

Vukosavljević: Imamo manjak kulturnog samopoštovanja

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević ocenio je u autorskom tekstu u "Politici" da je potrebno definisati kulturno jezgro srpskog naroda i označiti srpski kulturni prostor, što je, kako kaže, zadatak Strategije razvoja kulture koju je ovo ministarstvo pripremilo za javnu raspravu.

Ostalo nedelja 23.04. 09:50 Komentara: 7

Tragična priča o nemogućnosti prelaska iz klase u klasu

Za mene je to jedna tragična priča o nemogućnosti prelaska iz klase u klasu, kazala je Tanjugu naša cenjena dramska spisateljica Biljana Srbljanović, koja je sinoć tumačila publici izložbu "Razlike malih taština" Grejsona Perija, u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Ostalo subota 22.04. 08:55 Komentara: 6

Otišao je čika Raša, sjajan čovek i čarobnjak reči

Otišao je sjajan čovek, čarobnjak reči, prijatelj vedrog duha...saglasili su se Ilija Cerović, Prvoslav Plavšić, Petar Živadinović i Vitomir Teofilović na komemoraciji povodom smrti književnika i televizijskog znalca Radivoja Raše Popova održanoj danas u Galeriji RTS-a.

Ostalo petak 21.04. 19:05 Komentara: 3
strana 1 od 737 idi na stranu