Milanski edikt- ispred svog vremena

Milanski edikt, čijih će 1.700 godina biti obeleženo na centralnoj proslavi u našoj zemlji koja će početi 6. oktobra u Nišu, išao je ispred svog vremena i poduhvat je koji ima vanvremensko značenje i ogroman civilizacijski značaj, izjavio je vodeći vizantolog prof. dr Radivoj Radić.

Car Konstantin Veliki
Car Konstantin Veliki

Milanski edikt je uredba koju su 313. godine u Milanu zajednički proglasili Konstantin I Veliki, rođen oko 272. u današnjem Nišu, tada tetrarh Zapada i Licinije, tetrarh Istoka, a ediktom je i službeno označen kraj verskih progona u Rimskom carstvu, dok je to carstvo zauzelo neutralan položaj u odnosu na religije.

"Danas živimo u svetu u kome ne tako retko upravo nedostaju smisao za religijsku toleranciju i uvažavanje tuđih verskih prava. Primeri zaslepljujuće verske ostrašćenosti, zbog kojih dolazi i do krvavih ratova, mogu se sresti širom sveta. Kada se to ima u vidu, postaje još jasnije koliko je Milanski edikt išao ispred svog vremena i bio poduhvat koji ima vanvremensko značenje i ogroman civilizacijski značaj", naglasio je Radić u intervjuu listu "Danas".

Odgovarajući na pitanje gde je hrišćanstvo danas, prof. Radić je podsetio da je 20. vek, stoleće koje su obeležile ideologije neprijateljski nastrojene prema religiji, pa i prema hrišćanstvu, s jedne, ali i impresivni rast tehnologije, s druge strane, iznedrio je i jednostavno pitanje: "Da li će hrišćanstvo umreti?"

Profesor Radić je istakao da je , za razliku od srednjeg veka, u najnovije doba neposredno verovanje u Boga možda unekoliko izgubilo na snazi, ali je, na drugoj strani, dobila na zamahu svest o civilizacijskoj pripadnosti hrišćanskoj tradiciji i njenim vrednostima

Čini se da se ovo poslednje s razlogom može oceniti i kao najjača zaloga sigurne budućnosti hrišćanstva, kazao je Radić.