Kakva je sudbina autorskih prava?

Uvodnu reč na panelu koji je održan u punoj sali KC Grada, izneo je profesor Slobodan Marković sa beogradskog Pravnog fakulteta, stručnjak za oblasti autorskih prava i zaštite intelektualne svojine.

Marković je ocenio da se autorsko pravo nalazi u krizi, pa čak i na stranputici što se ogleda u činjenici da je regulativa kojom je uređena ova oblast u svetu nikad stroža, a da je moć država da je primeni nikad slabija.

Prema njegovom mišljenju, reforma u ovoj oblasti izazvana digitalnom revolucijom je neminovna jer su digitalizacijom srušene barijere koje su postojele ranije. “Ljudi su osamdesetih godina sa dolaskom digitalne tehnologije mislili da se radi o jednom evolutivnom procesu, pa su shodno tome i usaglašavali zakone. Međutim, dobili smo revoluciju i sada se nalazimo na stranputici iznmeđu realnog stanja i zakona”, tvrdi Marković.

On je ukazao na greške koje čine vlade mnogih zemalja koje kroz propagandu tvrde da će doći kraj sveta ako se ne budu poštovala autorska prava, a da se paralelno sa tim industrije trude da limitiraju pristup proizvodu bez prethodnog plaćanja.

Govoreći o Skupštinskoj debati u vezi sa izmenama Zakona o autorskim pravima direktor SOKOJ-a Aleksandar Kovačević samtra da je postojeća regulativa adekvatna a da bi se delimičnim promenama zakona mogao dovesti u pitanje čitav koncept uređenja ove oblasti. No i pored toga, on tvrdi da je bilo kakav Zakon bolji od toga da nemamo Zakon.

Jasna Matić savetnica u Ministarstvu finansija smatra da trenutna zakonska regulativa, posebno u industriji softvera mora da bude promenjena jer ovakva nije od koristi,

“I same kompanije polako dižu ruke od ovako ustrojenih prava, jer su svesni da su troškovi u digtalnom svetu daleko manji i da je insistiranje na istom modelu neprilagođeno”, rekla je Matićeva.

Foto: Kulturni centar Grad /Flickr

Vladimir Marić, iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine govorio je o Strategiji razvoja informacionog društva 2011-2015 koja je pravljena sa željom da se sistem unapredi do nivoa EU, rekavši da je to i obaveza Srbije iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Iako su trenutni zakoni generalno dobri, smatra on, problemi nastaju u primeni ali i edukaciji kadrova pre svega sudija.

Na loše sproveđenje domaćih zakona osvrnuo se i Vladimir Jerić u ime srpskog ogranka Creative Commons-a navodeći konkretan primer da je grupa u kojoj je svirao (Darkwood Dub) 2005. podnela tužbu protiv jednog pozorišta koje je na programu imalo predstavu u kojoj je neovlašćeno korišćena jedna pesma njegove grupe.

Iako je situacija bila čista, jer je prema njegovim rečima tužena strana odmah priznala krivicu – do presude i završetka sudskog postupka došlo je tek pre dve nedelje, sedam godina kasnije.

Jerić se usprotivio gledanju na autorska prava kao na oblast kojom se reguliše “to što će neko na internetu pogledati Hobita ili “skinuti” pesmu Jennifer Lopez”, već je reč o predvorju borbe za pravo na patente. On je istakao da su tako postavljena prava na patente protiv napretka čovečanstva, jer niko nema apsolutno pravo na ideju ili generičku oblast.

“Zakone o autorskim i sličnim pravima pravima pišu korporativni lobiji, čija se moć komunikacije iscrpljuje u uredjivanju, podmićivanju i pretnjama, ali ne i u razgovoru otvorenom za argumente,” tvrdi Jerić.

Predstavnik Piratske partije Aleksandar Blagojević na samom početku diskusije priznao je “da je jedva saslušao izlaganja prethodnika”, i pozvao sve ljude da se odreknu autorskih prava, kao prevaziđenog koncepta jer, po njegovom mišljenju, intelektualna svojina “ne postoji”, ona koče ljudski razvoj i da su oni koji štite ta prava u stvari “lešinari koji uzimaju novac koji je neko drugi zaradio”. Blagojević je pozvao građane da umesto uslovljavanja i propisa uče od interneta kako funkcioniše sistem.

Održana debata bila je druga u nizu koje u okviru projekta “Dositheus 2012: "Profesionalni razvoj za preduzetnike u kulturi Srbije”, podržan od UNESKO partnerski sprovode Academica i Evropski centar za kulturu i debatu “Grad”.

Prva debata održana je 4. decembra pod imenom“Kako preko 0,62”, a serijal se nastavlja krajem januara čija će tema biti “Rur-kultura ili diverzitet kulture u ruralnim područijima”.