Za kulturu ostaju samo mrvice

Savet je pozvao sve nadležne organe da preduzmu mere kako bi se zaustavila tendencija njegovog stalnog smanjivanja.

Činjenica da Srbija izdvaja za kulturu četiri puta manje nego druge zemlje u regionu, jasno ukazuje na to da je odnos nadležnih političkih struktura prema kulturi pogrešan, navodi se u saopštenju Nacionalnog saveta za kulturu.

Kultura je osnov identiteta jedne zemlje i svih naroda koji žive u njoj, a stalno smanjivanje budžeta za kulturu znači da politika ne razume fundamentalnu ulogu kulture i da je spremna da rizikuje gubitak nacionalnog identiteta, kaže se u saopštenju.

Zemlja koja nema vidljiv kulturni profil ne može da računa ni na ravnopravnost sa svetom, niti na poštovanje svojih građana. Kultura je temelj na kojem počivaju i civilizacija i sve njene tekovine i prema tome ona nije ni luksuz ni hir, naveo je Nacionalni savet za kulturu, koji zahteva od vlasti da ne izlažu Srbiju tužnoj sudbini zemlje koja je ukinula sopstvenu kulturu.

U Srbiji već nekoliko godina za publiku nisu otvorene najznačajnije institucije kulture poput Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Narodnog muzeja čija rekonstrukcija još uvek traje, a poslednjih dana se nezvanično ponovo dovodi u pitanje planirani završetak radova na ovom zdanju u centru glavnog grada.

Upravo o neuspeloj rekonstrukciji Narodnog muzeja i projektima koji su se ispostavili kao finansijski nerealna rešenja bilo je reči na tribini "Odgovornost arhitekata za sudbinu Narodnog muzeja u Beogradu" koja je održana 15. novembra u organizaciji Asocijacije srpskih arhitekata.

Državni sekretar Ministarstva kulture Miroslav Tasić rekao je na tribini da je država u teškoj situaciji i da novca za temeljnu, sveobuhvatnu rekonstrukciju nema. Prema njegovim rečima, sadašnje rešenje za Narodni muzej je da se on samo privremno sanira, a da će se o nekom ozbiljnijem poduhvatu naknadno razmišljati.

Sličan stav ponudila je i v.d. direktora Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, ali je ona spomenula da bi bilo dobro razmotriti da se u nekoj bližoj budućnosti razmisli i o eventualnom preseljenju u neki pogodniji prostor.

arhitekta Mirjana Gruber, viši savetnik u CIP-u, Foto: Jovana Miletiæ

Argumente u korist preseljenja Narodnog muzeja u neki drugi objekat ponudila je arhitekta Mirjana Gruber, stručna konsultantkinja Saobraćajnog instituta CIP, koja je nekoliko godina radila na proučavanju stanja temelja i konstruktivnog sistema (zidova, stubova, tavanica itd.) sadašnjeg objekta. Ona je navela da je objekat znatno propao i da bi njegova rekonstrukcija koštala znatno više nego da se on preseli u neki drugi objekat ili eventualno da se izgradi nova muzejska zgrada.

Radi podsećanja, od kada se pojavila inicijativa za rekonstruisanje muzeja (početkom 2000. godine) usvojena su dva projekta rekonstrukcije. Projekat Milana Rakočevića je 2010. god. odbačen zbog primedbi da nije zadovoljio neke krucijalne muzeološke potrebe, ali i da je finansijski bio preskup. Rešenje profesora Vladimira Lojanice koje je pobedilo na javnom konkursu 2010, iako skoro duplo jeftinije, takođe se ispostavilo kao suviše ambiciozno s obzirom na finansijske mogućnosti.