Narodni muzej čeka rebalans budžeta

"Voleo bih da za godinu dana otvorimo Muzej savremene umetnosti. Pomoć za Narodni muzej obećali i Amerikanci i Rusi," kaže državni sekretar Miroslav Tasić.

Foto: wikipedia.org, The Miner
Foto: wikipedia.org, The Miner

Probleme rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu nasledi svaki novi saziv srpskog Ministarstva kulture i informisanja, piše Politika.

Stalna postavka Narodnog muzeja u Beogradu skinuta je 2003. godine, a Muzej savremene umetnosti ne radi od 2007. godine.

Sa Miroslavom Tasićem, državnim sekretarom u srpskom Ministarstvu kulture, razgovarali smo o tome kakve su mogućnosti da se hitni slučajevi ova dva muzeja što pre reše. U petak je objavljeno i novo ime v. d. direktorke Narodnog muzeja

- Bojana Borić Brešković.

– Prvo što smo uradili ministar kulture Bratislav Petković i ja jeste obilazak Narodne biblioteke Srbije, a potom i Narodnog muzeja. Sa prethodnim rukovodstvom ove institucije razgovarali smo u Muzeju Vuka i Dositeja, koji je gotovo savršeno uređen i biće uskoro otvoren. Planovi su sledeći: o problemu Narodnog muzeja razgovaraćemo sa članovima Nacionalnog saveta za kulturu, kome ćemo proslediti i dokument „Nacionalna strategija za kulturu“ na 270 strana (rad nekoliko autora). Potom ćemo formirati građevinski odbor, koji će brojati sedam do devet članova (arhitektonska i građevinska struka), čije mišljenje ćemo takođe tražiti. Ostaje da sačekamo rebalans budžeta i da vidimo sa koliko sredstava raspolažemo. Zatražićemo, ako bude potrebe,prijem kod predsednika vlade ili ministra finansija sa pitanjem da li imamo i izvanbudžetska sredstva koja bismo koristili za Narodni muzej. I da li možemo svake godine da imamo određenu dinamiku isplate sredstava za rad na ovom muzeju. Mnogo više detalja znaćemo ipak za mesec dana – rekao je Tasić.

Državni sekretar potom navodi da „ne možemo da postavimo skelu a da mnoga pitanja oko zdanja na Tragu republike nisu rešena”.

– Da li ste videli te marketing skele ispred muzeja sa bočne strane, udaljene su metar i po do dva od zida. Sa njih ne možete da dodirnete fasadu i one su samo formalno postavljene. Skele je kupio Narodni muzej sredstvima Ministarstva kulture po ceni od tri i po miliona dinara, ali mislim da je to ipak preuranjeno jer još nije urađen elementarni program početka radova. Znam i šta je vlaga i šta je požar, doživeo sam to u Etnografskom muzeju, gde sam radio kao sekretar 29 godina, ali moramo rešavati probleme korak po korak – ističe Tasić.

Miroslva Tasić državni sekretar u Ministarstvu kulture
Miroslva Tasić državni sekretar u Ministarstvu kulture

O tome da da grubu procenu kada bi Muzej savremene umetnosti u Beogradu mogao biti završen, Miroslav Tasić odgovara:

– Voleo bih da za godinu dana otvorimo MSU, ako bismo pronašli pristup koji neće ugroziti muzeološke standarde. Da možda, na primer, ne zamenimo sva stakla odjednom, ali da uradimo najbitnije. Nedostaje oko 600 miliona dinara da se MSU završi do kraja. Do sada je privedeno kraju 30 odsto radova, a 70 odsto je još potrebno uraditi. Ali u tih 30 odsto urađeno je ono najbitnije – a to su depo, magacin, krov,rešen je problem vlage. Legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića je 80 odsto završen, a 20 odsto je još potrebno do okončanja radova. Tačnije, Ministarstvo kulture je tu uložilo 56 miliona dinara, grad Beograd 20 miliona dinara i ostalo je još oko dvadeset miliona dinara da se sve završi. Za sva pitanja ubuduće oko muzeja zadužen je Miladin Lukić kao pomoćnik ministra za zaštitu kulturne baštine.

O sredstvima za Narodni muzej, Tasić dodaje:

– Ako je potrebno 600 miliona dinara za završetak zgrade MSU, možete misliti koliko Lojaničin projekat košta (predviđalo se da bi rekonstrukcija koštala 22 miliona evra, bez PDV-a i troškova opremanja, prim. a.). To je izvanredan projekat, kako sam čuo od kolega, ali sam čuo da je isto bio dobar i Rakočevićev. Ova država nema problema sa stručnim ljudima, svi projekti su usaglašeni i sa Republičkim i sa Gradskim zavodom za zaštitu spomenika kulture i obezbeđene su sve moguće saglasnosti. I mi to možemo da realizujemo sutra ukoliko biNacionalni savet i Građevinski odbor rekli da idemo u realizaciju. Ipak, razume se da je sledeći korak – budžet. U rebalansu budžeta treba imati bar inicijalna sredstva za početak radova, a kako će izgledati rebalans budžeta, to ćemo videti.

S obzirom na to da se prethodnih godina isticalo da je Ministarstvo kulture investitor radova i zaduženo za pitanje depoa, u koji se moraju iseliti zbirke da bi radovi dalje mogli da se nastave, Tasić to ovako komentariše:

– Ministarstvo kulture nije investitor, već je to Republika Srbija, a sredstva iz budžeta treba da prođu kroz Ministarstvo kulture. Ako govorimo o depou, godinama sam radio sve javne nabavke, i pitam se da li je zaista „Kunsttrans“ bio jedini koji je mogao da da ponudu za zgradu depoa? Takođe tvrdim da zadatak Ministarstva kulture nije da određuje depo za smeštaj zbirki, već bi ministarstvotrebalo da proceni da li su predlozi Narodnog muzeja o potencijalnom depou dobri i da li ima novca za to. Nije depo prepreka, već finansijska konstrukcija. Ima i drugih mišljenja, eto gospodin Nikola Kusovac, koji je četrdeset godina radio u Narodnom muzeju, misli da zbirke ne moraju da se isele, već da se premeštaju iz jednog dela u drugi deo zgrade. Ima i mišljenja da u Narodnom muzeju može da ostane arheologija i srednji vek, a da se možda umetničke zbirke presele u neki novi prostor. Smatram takođe da su menadžerske sposobnosti direktora značajnih kulturnih ustanova vrlo bitne.

Razgovaramo sa Miroslavom Tasićem i o donacijama:

– Da, sa Meri Vorlik, američkom ambasadorkom u Beogradu,govorili smo i o kulturnom nasleđu, upoznata je sa problemima i ona je do sada pomogla sanaciju Etnografskog muzeja. Pričali smo i o pomoći za Narodni muzej i Amerikanci su rekli: Da. Ataše zaza kulturu ruske ambasade u Beogradu Aleksandar Konanihin je na sopstveni zahtev posetio Ministarstvo kulture i takođe ponudio saradnju Ruske Federacije u pogledu Narodnog muzeja.