Nagrada za "mrziteljku Izraela“

Danas će u Frankfurtu filozofkinji Džudit Batler biti dodeljena Adornova nagrada. Ime dobitnice, oštre kritičarke izraelske politike, objavljeno je maju, i od tada ne prestaju burne reakcije jevrejskih zajednica.

Foto: European Graduate School
Foto: European Graduate School

Kada su gradske vlasti u Frankfurtu objavile da će američkoj filozofkinji Džudit Batler, dodeljivanjem nagrade „Teodor Adorno“, biti odata počast za izuzetan doprinos filozofiji, javnost se uzburkala i došlo je do verbalnog rata između Batlerove i njenih kritičara, prenosi Dojče vele.

Batlerova predaje retoriku i komparativnu književnost na kalifornijskom univerzitetu Berkli. Postala je poznata svojim teorijama o ženskom polu i seksualnoj orijentaciji. Najpoznatije i najprevođenije su dve njene knjige: „Polna nevolja“, i „Otisak tela“.

U novije vreme Batlerova se ističe kao politička aktivistkinja i kritičar politike Izraela, te zagovornik pokreta „Bojkot, prodaja i sankcije“ (BDS) želi da nametne nenasilne kaznene mere protiv Izraela.

U jednom komentaru u izraelskim novinama, jevrejski i izraelski akademici i intelektualci su krajem avgusta protestovali zbog dodeljivanja Adornove nagrade poznatoj kritičarki izraelske politike. Komentar se fokusira na otvorenu podršku Batlerove pokretu BDS. Gerald Štajnberg profesor političkih nauka u Izraelu, kampanju BDS naziva „savremenim ovaploćenjem antisemitizma“.

Negodovanje Jevreja

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj takođe je negodovao. Generalni sekretar Stefan Kramer izrazio je žaljenje zbog odluke da se nagradi „zakleta mrziteljka Izraela“, posebno zbog činjenice da nagrada podseća na nemačko-jevrejskog filozofa koji je morao da pobegne do nacističkog režima. Kremer tvrdi da se dodela nagrade Batlerovoj ne može smatrati „samo greškom“.

Batlerova, (američka Jevrejka, iz rusko-mađarske porodice) je na jevrejskoj stranci na internetu objavila da je duboko povređena oštrim kritikama koje je nazvala „taktikom čiji je cilj da ućutkuje ljude“.

„Pogrešno je, apsurdno i bolno kada neko tvrdi da su oni koji kritikuju Izrael antisemiti, ili, ako se radi o Jevrejima, da onda mrze sami sebe. Reč je o pokušaju satanizacije onih koji imaju kritički pogled i na taj način se sprovodi diskreditacija njihovih stavova.“ Batlerova je takođe optužila svoje kritičare da „prisvajaju pravo da govore u ime Jevreja“.

Mnogo buke ni oko čega

Posebnu jabuku razdora predstavljau iskazi Batlerove kojima pokazuje razumevanje za Hamas i Hezbolah: „Izuzetno je važno Hamas i Hezbolah shvatiti kao levičarski društveni pokret koji pripada svetskom levom pokretu.“ Batlerova je naglasila da se njene pojedine izjave citiraju van konteksta i tvrdi da ona zastupa nenasilni otpor i da se bori protiv svakog oblika rasizma.

Marlen Štreruvic, članica žirija za dodelu Adornove nagrade jedna je od onih koji brane odluku o dodeli nagrade kontroverznoj autorki. Ona kaže da je iznenađena reakcijama u javnosti koje upoređuje sa „brendiranjem“ i hvali Batlerovu „ zbog ogromnog opusa i kompleksnog i diferenciranog stava prema svetu.“

Gradski sekretar za kulturu grada Frankfurta Feliks Zemelrot pozdravio je odluku o ovogodišnjoj nagradi i podvukao da je Batlerova „jedna od ključnih mislilaca našeg vremena“. I on je iznenađen poplavom kritika, smatra da su preoštre i da ne prave razliku između pojedinačnih izjava Batlerove i njenog celokupnog dela. Poznati nemački vojni istoričar Majkl Volfson za celu polemiku kaže da je reč o „mnogo buke ni oko čega.“