Homo Ludens - Igrač kao čistač

„Homo Ludens – Igrač kao čistač“ predstavlja jedinstven i zanimljiv spoj fotografije, animacije i igre, što veoma osvežava postojeću ponudu edukativnih video igara na internetu. Ova originalna video igra ima za cilj upoznavanje i usvajanje važećih evropskih standarda o sakupljanju, pravilnom sortiranju i odlaganju sekundarnih sirovina (bio otpad, papir, plastika, staklo, aluminijum, hemija). Igra je besplatna i namenjena svim korisnicima interneta, a posebno se obraća mlađoj publici.

Upotreba fotografije u procesu produkcije video igara predstavlja inovativan pristup, što igricu "Homo Ludens – Igrač kao čistač" izdvaja u oblasti edukativnih multimedija. Fotografije realnih lokacija simbola Beograda - Kalemegdana su izabrane kao narativ video igre jer je fotografija kao medij podjednako „čitljiva” i prepoznatljiva za sve uzraste igrača, dok prostor hiperrealnosti doprinosi boljoj identifikaciji igrača sa određenim problemima. Na taj način će “igrač” na najneposredniji način usvojiti znanje o pravilnoj upotrebi namenskih kontejnera i proširiti svest o značaju očuvanja životne sredine. U obradi fotografija korišćena je fotografska tehnika „tilt-shift”, kojom se stvara iluzija minijaturne makete, tj. vrši se svojevrsno „prevođenje” fotografije stvarne lokacije u scenu video igre. Kretanje glavnog lika Homo Ludensa se usmerava strelicama na tastaturi, a uz pomoć space-a on čisti prostor i odlaže đubre. Po uspešnom završetku igre, igrač biva upoznat sa informacijama o reciklaži i razgradljivosti materijala.

Igrica je doktorski umetnički rad Jovane Mirković, doktoranta na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na programu Digitalna umetnost, koja u svom radu istražuje ulogu novih medija u edukaciji, sa fokusom na ispitivanje mogućnosti fotografije kao medija u edukativnim video igrama. Pristupajući procesu fotografisanja kao igri i koristeći fotoaparat kao igračku, ona na savremen, kompleksan, teorijski i praktično utemeljen način promišlja pojam ludizma, igre i njenog razvoja. Zbog toga je i sam naziv video igre (koja je integralni deo doktorata) preuzela iz naslova istoimene knjige holandskog kulturologa Johana Huizinga (Johan Huizinga) u kojoj on sugeriše da je igra primaran i neophodan uslov za generacije kulture, odnosno da je karakter igre inherentan pojmu kulture. Odluka Jovane Mirković da praktični deo doktorata izvede u formi video igre zasnovana je na saznanju da je u procesu igranja koncentracija kod igrača na visokom nivou, i da igrajući se ljudi nesvesno uče. Proces učenja koji se odigrava pri igranju video igrica je identifikovan kao efikasna tehnika za reforme obrazovnih sistema.

Igricu je programirao Đorđe Grujičić, zvuk je radio Ivan Uzelac, a ceo projekat je izveden uz podršku Erste Banke.

Društvena saglasnost, uključivanje javnosti i prihvatanje koncepta zaštite životne sredine, preduslovi su za realizaciju nacionalne strategije održivog razvoja Vlade Republike Srbije, kao i unapređenja kulture života samih građana. Razdvajanjem sekundarnih sirovina i reciklažom, količine otpada moguće je svesti na 20—30% od ukupno nastalog otpada. Statistika da se u Nemačkoj reciklira 30—40%, u Japanu 80—90%, a u Srbiji 6—8% otpada, govori koliko treba da radimo na edukaciji i približavanju međunarodnim standardima. Stoga je cilj ovog projekta da kroz igru edukuje i raširi kolektivnu svest o važnosti očuvanja životne sredine. Učeći u virtuelnom hiperrealnom prostoru, simulirajući proces separacije sekundarnih sirovina, obezbeđujemo rezultate u budućnosti realnog sveta.