Pupinovo nasleđe u galeriji SANU

Centar za promociju nauke iz Begrada organizuje izložbu „Mihaјlo Idvorski Pupin – Stvaralačka koordinaciјa“, autorke Aleksandre Ninković-Tašić, koja će biti otvorena u utorak 11. septembra u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Izvor: Beograd

Izložba je deo projekta popularizacije lika i dela Mihajla Pupina, koju realizuje Udruženje Lumen u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, a projekat je finansijski podržao Centar za promociju nauke.

Kako ističe autorka izložbe Aleksandra Ninković-Tašić, Mihajlo Pupin je jedan od najznačajnijih srpskih pronalazača i naučnika i njegove brojne aktivnosti na polju nauke, profesorskog rada, osnivanja i unapređenja mnogih instituciјa i udruženja u Americi, njegovi nacionalno-politički doprinosi, mnogobroјna dobročinstva, mecenski odnos prema umetnosti, briga o rodnom Idvoru, književni rad – sve pokazuјe veliko znanje, nesebičnu angažovanost, istraјnost, naјkraće rečeno, radan i delatan život.

„Imaјući u vidu da јe veliki broј njegovih dobročinstava, legata i mnogih drugih značaјnih doprinosa zaboravljen, izložba ima za cilj da predstavi i ukaže na raznovrsno Pupinovo nasleđe, čiјa istoriјska uloga niјe dovoljno istaknuta“, dodaje Aleksandra Ninković-Tašić.

Postavka uključuјe postere-panoe, delove bogate arhivske građe, fotografiјe, kao i izbor knjiga koјe su obeležile Pupinov životni put.

Posetioci će, prvi put na јednom mestu, zahvaljuјući višem kustosu Narodnog muzeјa Petru Petroviću i višem kustosu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ Јeleni Đurđulov, moći da se upoznaјu sa pričom o dva dragocena Pupinova legata.

U toku mesec dana, koliko će traјati izložba, biće organizovani susreti „Pupin izbliza“, predavanja i radionice posvećene ovom izuzetnom čoveku.

Mihajlo Idvorski Pupin (1858-1935) je za svog života verifikovao 35 veoma vrednih patenata a, svakako je, iako ne najznačajniji, najpoznatiji metod za povećanje dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova u telekomunikacijama – ''pupinizacija''.

Takođe je poznat njegov značajan doprinos Rentgenovom otkriću. Nepune dve nedelje posle njegove objave Pupin je počeo da eksperimentiše sa rentgenskim zracima objavivši i dva značajna rada.

Najviše istraživanja posvetio je oscilacijama i filtrima što je osnova radiotehnike i telekomunikacija.

Malo je poznato da je baš Pupin dobio patente za uspostavljanje više telegrafskih i telefonskih kanala po jednom fizičkom vodu i na taj način postavio osnove vremenskog i frekvencijskog multipleksa bez kojih se savremene telekomunikacije ne mogu zamisliti.

Od tri komponente na kojima se baziraju informacione i komunikacione tehnologije i koje sadrže svi elektronski uređaji: ispavljač, oscilator i pojačavač Mihajlo Idvorski Pupin patentirao je prve dve.

Za primenu ultrazvuka u otkrivanju podmornica Pupin je dobio najviše priznanje Američkog predsednika.

Njegov važan doprinos nauci ogleda se u još nekim aktivnostima. Upravo je Pupin dao matematički model za analizu polifaznog sistema obrtnog magnetnog polja. Naučno je dokazao prednost Tesline trofazne mašine nad dvofaznom mašinom Dobrovoljskog i takođe postavio matematički model koji se koristi za proračun konstrukcije Teslinih mašina naizmenične struje.

Njegov doprinos je nemerljiv i veoma jedinstven po sposobnosti ne samo da stvara nove puteve nauke, pronalazi najbolja praktična rešenja, već i da pomogne da nastanu novi naučni umovi. Bio je učitelj 4 nobelovca. Napisao je udžbenik iz termodinamike, uz još šest knjiga, i tridesetak raznovrsnih članaka pretežno posvećenih popularizaciji nauke. Napisao je na desetine izveštaja, govora i ekspozea za naučne skupove instituta i akademija.

Objavio je 36 naučnih radova, većinu u najpoznatijim naučnim časopisima. I opet čak i u najkraćem osvrtu na Pupinov naučni rad, ovde ne možemo staviti tačku. Zbog ogromnog zalaganja da istakne vrednost istraživanja, da stalno podseća na smisao i cilj naučnog napretka, da na neverovatan način spaja dva pojma - odgovornost i entuzijazam - smatra se jednim od očeva idelaizma u nauci.

Ostalo

Prilepin: Buržoaski sektaši određuju pravila

Slavni ruski pisac Zahar Prilepin izjavio je danas u Drvengradu da živimo u svetu u kome vlada anglosaksonska i evropska buržoazija koja je izgubila osećaj za realnost, kod koje vladaju dvostruki standardi i koja sebe doživljava kao svetskog vladara. “

Ostalo nedelja 15.01. 20:18 Komentara: 9

Devet miliona za obnovu šabačke sinagoge

Ministarstva kulture i informisanja na konkursu „Gradovi u fokusu“ odobrilo je devet miliona dinara za rekonstrukciju šabačke sinagoge. Rekonstrukcija sinagoge je deo šabačkog projekta „EUreka!“, kojim se planira redizajniranje kulturne ponude, a obnovom sinagoga, koja je sada i sastavni deo šabačkog muzeja, postaće i mesto kulturnih dešavanja.

Ostalo nedelja 15.01. 18:43 Komentara: 2

Kusturica: Tresem se kao prut

Proslavljeni reditelj i osnivač “Kustendorfa” Emir Kusturica izjavio je danas da su ovoga puta, pripremajući 10. izdanje manifestacije, “išli dublje u pamet i u otkrivanju novih ljudi”.

Ostalo subota 14.01. 18:19 Komentara: 29

Umro pisac romana "Egzorcist"

Vilijam Piter Bleti, autor romana "Egzorcist" koji je doživeo veliki uspeh 1971. godine i dve godine kasnije adaptiran za film, preminuo je 90. godini, izjavio je danas reditelj filmskog ostvarenja Vilijam Fridkin.

Ostalo petak 13.01. 21:55 Komentara: 0

Reditelj Lav Dijaz stigao na Kustendorf

Reditelj Lav Dijaz, pobednik prošlogodišnjeg Venecijanskog filmskog festivala, upravo je stigao na Mećavnik. Nagrađivanog reditelja dočekao je osnivač festivala Emir Kusturica uz tradicionalne srpske običaje, pogaču, so i medovaču.

Ostalo petak 13.01. 16:54 Komentara: 3
strana 1 od 716 idi na stranu