U toku obnova spomenika na KiM

Veliki konzervatorski i restauratorski radovi u našim manastirima na Kosovu i Metohiji, koji su pod zaštitom UNESKA, u punom su zamahu. Najveći posao izvodi se u Pećkoj patrijaršiji, freske u Bogorodičinoj crkvi su u lošem stanju, neke su očišćene, ali potrebno je još vremena da se to privede kraju.

Piše: D. MATOVIĆ/Novosti KiM
Podeli

Konzervacija živopisa u Visokim Dečanima biće završena do ponedeljka, posle toga će se ista ekipa konzervatora preseliti u Gračanicu.

Obnova srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji ostvaruje se u okviru Uneska, a zahvaljujući donaciji ruske vlade. Unesko je angažovao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da nadzire radove. Komisija Zavoda ovih dana je bila na terenu. Obišli su Dečane, Bogorodicu Ljevišku i Pećku patrijaršiju. Kao i u Bogorodičinoj crkvi Pećke patrijaršije i u Bogorodici Ljeviškoj se radi restauracija zidnih slika.

- Odlično teku radovi. Zaista sam jako zadovoljna - izjavila je za „Novosti“ Vera Pavlović Lončarski, direktorka Republičkog zavoda.

- Neke od radova vodi kompanija „Koto“ iz Srbije, sa kojom sarađuju naši stručnjaci. Italijanska nevladina organizacija „Intersos“ radi fasadu u Dečanima i zidno slikarstvo u Bogorodici Ljeviškoj.

Lončarski je posebno zadovoljna sa onim što je urađeno u Bogorodici Ljeviškoj:

- Generacije posle 2004. pamte je kao potpuno sivu crkvu, sa izgorelim slikarstvom. Sada izvanredno izgleda, sasvim drugačije od toga. Radovi na svim spomenicima izvode se perfektno i zaista sam ponosna, pre svega, na naše kolege koji su dole, a onda i na sve ostale koji su se uključili u ovaj ozbiljan posao koji će pomoći našim spomenicima kulture da zasijaju na pravi način.

Radove na zaštiti živopisa u Bogorodičinoj crkvi manastira Pećka patrijaršija predvodi konzervator Siniša Zeković, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, dok ekipom za konzervaciju živopisa u Dečanima i Gračanici rukovodi mr Miroslav Stanojlović iz Republičkog zavoda. Stručni nadzor ispred Zavoda obavlja Svetlana Samardžić, slikar-restaurator.

Problemi u Pećkoj patrijaršiji, kažu stručnjaci, širokog su spektra - od potrebe za statičkom sanacijom do čišćenja i razgradnje površinskih soli koje su posledica kapilarne vlage u zidovima. Situacija je, ističu oni, takva da koliko god se saniralo, čistilo, so se uvek vraća. Ako se ne prekine dotok vlage, pre ili kasnije pojaviće se isti problem. Zato u radu na obnavljanju crkve mora da učestvuje što više stručnjaka iz različitih struka, kako bi se izborili sa prirodom.

- Jedan od glavnih problema je vlaga. „Intersos“ već duže vreme meri nivo vlažnosti, i pored toga odlučili smo da i mi to radimo - kaže Zlatan Tomić, direktor „Kotoa“. - Pokušavamo da utvrdimo da li je spoljna, kapilarna ili sa sarkofaga. Rezultate merenja ćemo zajedno sa „Intersosovim“ dati na uvid predstavnicima Uneska kad dođu na teren.

Konzervatori koji su na terenu kažu da se zaista radi o složenom i osetljivom poslu, zato što problemi na koje nailaze prevazilaze slikarske i više su za statičare, arhitekte. Središnji deo Bogorodičine crkve se sleže o čemu postoje, kako kažu, podaci na nosećim stubovima oltara.

- Svod je u lošem stanju, zbog odvajanja krečnog maltera od zidne mase. Zato se prvo radi injektiranje i stabilizovanje freskomaltera, pa tek onda predstoji čišćenje živopisa u tom delu - kaže Tomić.

Prema Uneskovom tenderu, u Pećkoj patrijaršiji radi se i restauracija Bogorodičinog trona iz 19. veka. I taj posao trebalo bi da bude završen u narednih nekoliko meseci.

Ostalo

strana 1 od 771 idi na stranu