Potraga za Servantesovim kostima

Tim smatra da će im pronalazak Servantesovih kostiju, koji je sahranjen negde u manastiru u centru Madrida, omogućiti da rekonstruišu lice čoveka čiji je izgled misterija, jer postoje samo slike urađene nakon njegove smrti na osnovu šturih opisa samoga sebe koje je davao na mnogobrojnim mestima u svojim delima.

“Moći ćemo da pokažemo da li je Migel, za koga se veruje da je umro od ciroze, zaista sam sebe oterao u grob. Znači, ne samo da ćemo otkriti kako je izgledao, nego i od čega je umro”, rekao je istoričar Fernando Prado, čiji je tim uspeo da od madridske arhiepiskopije dobije dozvolu za projekat.

Naučnici dalje napominju da će vrlo lako moći da identifikuju piščeve posmrtne ostatke, s obzirom na podatak da je 1571. godine bio ranjen u pomorskoj bici kod Lepanta, u Patraskom zalivu, delu istočnog Jonskog mora u Grčkoj.

Bitka je vođena između osmanskih pomorskih snaga i udruženih hrišćanskih strana Španije, italijanskih gradova država i Vatikana. Završila se ubedljivom pobedom hrišćan, čime je osmanska hegemonija na moru privedena kraju.

“Migel de Servantes je ranjen u grudi i izgubio je levu ruku, pa će nam to malo olakšati posao”, istakao je Prado.

Migel de Servantes Savedra je umro 1616. godine i sahranjen je u manastiru. Godine 1673. kosti su mu premeštene na drugu lokaciju zbog radova u objektu, a onda vraćene. Ono što se, međutim, ne zna je gde se sada nalaze.

Ekipa istraživača će, zbog toga, koristiti geo-radarsku tehnologiju kojom će tražiti skrivene niše u zidovima manastira i skenirati pet metara ispod površine zemlje.

Prado veruje da će posao biti obavljen do početka 2016. godine, kada se planira obeležavanje 400 godina od smrti velikog Migela Servantesa de Savesdre.