Rođendan Jugoslovenske kinoteke

„Rekonstruisana zgrada Kinoteke biće 6. juna predstavljena javnosti, ali će za publiku biti otvorena, najverovatnije, tek na jesen, kada očekujemo da dobijemo upotrebnu dozvolu“, rekao je agenciji Beta direktor te ustanove Radoslav Zelenović.

Prema njegovim rečima, kompletna rekonstrukcija zdanja u Uzun Mirkovoj 2 privedena je kraju, ali je neophodno da nadležni republički organi provere bezbednost objekta, na šta se, zbog administrativne procedure, može čekati i do godinu dana.

Zelenović se, ipak, nada da će uz podršku javnosti administrativna procedura biti ubrzana, posebno s obzirom na to da je u sličnoj situaciji i upravo obnovljena Narodna biblioteka Srbije, koja takođe čeka upotrebnu dozvolu da bi mogla da primi prve čitaoce.

U budućoj kući filma biće smeštena direkcija Kinoteke, tri filmske sale sa najsavremenijom tehničkom opremom za filmske projekcije, biblioteka sa čitaonicom, fonoteka i videoteka, muzej kinematografije, filmske laboratorije i edukativni centar.

Na svečanosti 6. juna, uz prisustvo brojnih domaćih filmskih stvaralaca i drugih javnih ličnosti, biće prikazan osmominutni dokumentarni film o toku građevinskih radova na obnovi i preuređenju budućeg sedišta Kinoteke.

Rekonstrukcija zdanja u Uzun Mirkovoj ulici, spomenika kulture koji datira iz 1846. godine, počela je još 1995. godine, ali je zbog nedostatka novca posao prekinut 1997.

Kinoteka, Potpisivanje Ugovora o rekonstrukciji

Zgrada je, međutim, Kinoteci oduzeta 2000. godine odlukom gradskih vlasti, koje su ga dodelile tadašnjoj Saveznoj direkciji za imovinu.

Godine 2001. zgrada je ponuđena na prodaju i bilo je predviđeno da u njoj bude smeštena robna kuća, ali je pod pritiskom kulturne javnosti objekat ipak vraćen Jugoslovenskoj kinoteci.

"U tom trenutku krenula je sedmogodišnja borba da se mi (Kinoteka) ponovo uknjižimo kao vlasnici. Godine 2007. smo ušli u Nacionalni investicioni plan, građevinski radovi su završeni, i to je javnosti predstavljeno pre dve godine, a prošlog decembra dobili smo i novac od Evropske investicione banke i počeli da opremamo zgradu, što će biti predstavljeno za nekoliko dana", podsetio je Zelenović.

Direktor Kinoteke naglasio je da obnova i preuređenje objekta u Uzun Mirkovoj, ipak, nije jedini važan posao kojim se ta ustanova bavila u proteklih nekoliko godina.

Pre nekoliko godina, zahvaljujući donaciji francuske vlade otvoren je novi, najsavremenijom tehnikom opremljeni depo u Arhivu Jugoslovenske kinoteke u Košutnjaku, potom je uz pomoć donacije Evropske agencije za razvoj otvoren Centar za digitalizaciju filmske građe, a Vlada Japana poklonila je Kinoteci i montažni sto.

Zaposleni u Kinoteci vredno pripremaju i obeležavanje veka srpskog filma, koje će biti priređeno krajem oktobra.

Kinoteka u Kosovskoj ulici (Foto: Fonet)

Tom prilikom biće promovisana monografija o prvom srpskom filmskom producentu Svetozaru Botoriću, u čijoj je produkciji snimljen i prvi srpski igrani film "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" iz 1911. godine, u režiji Čiča-Ilije Stanojevića.

Pored monografije, čiji je autor Velibor Berko Savić, pripremljena je i DVD edicija "Pioniri filma", koja obuhvata 10 domaćih ostvarenja snimljenih u periodu od 1904. do 1943.

Prema Zelenovićevim rečima, posao u Kinoteci nije završen, a među narednim zadacima jeste izgradnja dodatnih depoa za skladištenje oko 20.000 filmskih kopija koje se trenutno čuvaju u magacinu u Luci Beograd, kao i stavljanje postojećeg Muzeja Kinoteke u Kosovskoj 11 pod zaštitu kao spomenika kulture.

Danas Kinoteka čuva više od 90.000 filmskih kopija iz 134 nacionalne kinematografije. Arhiv Kinoteke predložen je za stavljanje pod zaštitu kao svetska kulturna baština i trebalo bi da bude uvršten na Uneskovu listu "Pamćenje sveta" (Memory of the World).

Kinoteka je osnovana 1949. godine kao posebno odeljenje Zvezda filma. Prvi direktor te ustanove bio je Milenko Karanović, a već posle svega mesec dana od osnivanja stvoren je fond od oko 700.000 metara filma. Dve trećine fonda činili su domaći filmski materijali.

Jugoslovenska kinoteka obeležava 6. jun kao svoj dan zato što je na taj datum 1896. priređena prva filmska projekcija u Beogradu, u kafani "Zlatni krst".