Jovan Maljoković: Džez je moj život

"Kada ljudi dobijaju nagrade uvek se zapitaju zašto su dobili nagradu, šta su uradili, morate da pogledate malo iza sebe i zapitate se da li ste vredni te nagrade a sa druge strane, drago mi je da je neko primetio ono što sam radio dugi niz godina", rekao je Maljoković Tanjugu.

Početak tog lepog puta je bio pre mnogo decenija kada je kao đak Valjevske gimnazije došao u Beograd. "Zvezde" su ga dovele na Vračar, u Molerovu ulicu, gde je bio čuveni džez klub "Euridika", za koji kaže da je odredio sve u njegovom životu zato što je to bio elitni džez klub u kome su svirali najveći muzičari.

"Bio sam mlad dečko koji je došao u Beograd. Upisao sam jugoslovensku i svetsku književnost i srednju muzičku školu, a taj klub me je privukao kada sam čuo muziku, uspeo sam da uđem u taj krug muzičara koji su me primetili i jednostavno se zaljubio u džez, a on kada vas uhvati nemate izlaska. Svi koji se bave džezom znaju šta je to i meni je drago što sam život posvetio toj muzici", ispričao je Maljković.

Ono čega se rado seća je susret sa Nadom Knežević, najvećom pevačicom džeza u regionu do dana današnjeg koja ga pozvala na veliku turneju po Skandinaviji. Nastavljaju turneju po Nemačkoj i sviraju u klubovima sa isključivo američkom publikom. To je bila važna stanica u njegovoj karijeri, ostao je šest godina u Nemačkoj, svirao američki džez američkoj publici, publici koja ima istančan ukus i upoznao se sa muzikom bliskoj džezu, soul muzikom, koju su u to vreme izvodili Vilson Piket, Džez Braun, Areta Frenklin.

Sa značajnim iskustvom i znanjem vraća se u Beograd rešen da napravi bend i snimi svoju originalnu muziku, džez obojen balkanskim muzičkim nasleđem, etno muzikom.

"Nisam išao za nekom modom, nisam čuo da se etno svira ili traži, jednostavno sam osetio i imao želju da sa muzikom koju napravim mogu da se pojavim na nekim važnim festivalima. Počeo sam da snimam te pesme, ali to je veliki izazov, možete da snimate narodnu muziku, koja je tradicionalna, koja je vredna, koja je kao zlato i možete da je upropastite. Plašio sam se toga i dosta sam razmišljao kako da napravim da to bude prirodno, reč prirodna je veoma važna u svim stvarima", istakao je Maljoković.

Od stranih kritičara je dobio pohvale da je njegova muzika urađena pažljivo i fino i tako je nastavio da snima, do sada ima snimljenih deset albuma. "Džez muzika se proširila na ceo svet i trpi razne uticaje ali Njujork, mesto početka džeza ostaje parametar. Ako ste prvi u Njujorku, prvi ste u svetu.Tako sam ja pokušao da moju muziku plasiram po festivalima u Evropi i SAD", ispričao je Maljoković.

U bogatoj karijeri ovog umetnika značajna je saradnja sa Lalom Kovačevim, velikim imenom srpske džez muzike, za koga kažu da je najveći bubnjar svih vremena na ovim prostorima. "Kovačev me poziva u njegov sastav 'Balkanske impresije' i meni je bilo drago što ulazim u takvu ekipu. Sa Lalom smo bukvalno kao zemljotres tutnjali Evropom. On i Vojin Draškoci takođe su želeli da se čuje balkanska muzika, nešto novo i dve godine mi smo harali Evropom, bukvalno svi su na nogama, to su aplauzi i bisevi", ispričao je Maljoković.

Još jedna saradnja veoma je draga ovom istaknutom muzičaru, sa Milošem Petrovićem, koji je bio izvanredan profesor, divan umetnik i džez pijanista s kojim je snimio album "Beogradski tango", proglašen za album godine u nekada velikoj državi Jugoslaviji.

"Isto je bilo sa Kovačevim, sa Balkan Impression snimili smo album, opet broj jedan, kada učestvujete u raznim projektima sa divnim muzičarima, pa se to nagrađuje, dobijaju prva mesta, čoveku je drago. Lepo sam se iznenadio i kada sam dobio direktan poziv iz Samoa, to je mesto 50 kilometara od Pariza u kome je umro Đango Rajnhard, veliko ime džeza, da učestvujem na velikoj svetskoj proslavi posvećenoj Đangu", kazao je Maljoković.

Tanjug / Miloš Jelesijeviæ

U Francusku je došao sa bendom od 12 muzičara, spremio je etno-program najbolje što je umeo, organizatori su bili zahvalni, a pariski časopis za džez je pisao u superlativu, kako je to velika energija i dobri muzičari, nešto što se ne čuje svaki dan.

San svakog džez muzičara je da ode na prestižni Montreux Jazz Festival u Švajcarskoj, i tamo je svirao pred 2.000 ljudi koji su kraj koncerta dočekali na nogama. Ono na šta je Maljoković posebno ponosan je Valjevski džez festival koji je prošle godine proslavio 30 godina. Valjevo je izdržalo i u najcrnja vremena kada je sve prekidano, što smatra značajnim za srpsku kulturu.

On ističe da je teško vreme, kultura se bori da preživi. Snažno voli svoju zemlju, pre svega je patriota i sve što radi, radi za svoju zemlju, ali ga nervira kada se svira ružna muzika .

"Šta će nam ružna muzika kada imamo odlične pevače i muzičare, super džez muzičare. Što se tiče džeza mogu da kažem da nas ima, tu smo, dobro se svira samo sad treba borba ljudi koji se bave kulturom, ne samo džezera, nego svih ljudi koji se bave kulturom, da se izborimo za to mesto, u stvari da se izborimo za našu zemlju jer zemlja koja zapostavi i gurne u ćošak ljude koji pišu knjige, bave se slikarstvom, koji sviraju, koji se bave džezom, pozoristem, šta će onda ostati?", smatra Maljoković.

Sa svojim Salsa bendom Maljoković će nastupiti na devetom izdanju džez festivala, "Rođendan džeza" 27. februara u "Akademiji 28". Praznik džeza kojim "Akademija 28" obeležava dan izdavanja prve džez ploče jedinstven je i obeležava se samo u Srbiji.

Na pitanje šta će ljubitelji džez muzike slušati drugog festivalskog dana Maljoković najavljuje pored stare i novu muziku, još jedan pravac koji neguje.

"U Srbiji su se nekako izgubili festivali, ta fina zabavna ili pop muzika je negde nestala pa sam pomislio, što ne bi na fini način, kad sam već radio etno i spoj sa Kubom, napravio i pop džez, da to bude popularna, fina muzika, prepoznatljiva, ali da ima lepe harmonije i da sviraju vrhunski džez muzičari", kazao je Maljoković.