"Fest je prilika da se isprave nepravde"

Priznajući da Fest jeste osnovan kao revijalni festival, dodao je da je još 1971. godine Milutin Čolić ostavio mogućnost da Fest nekada postane takmičarski. "To je nagovestila selekcija 'Evropa van Evrope', koja je godinama unazad bila takmičarskog karaktera, ali očigledno ne dovoljno atraktivna za medije. Naslovi su bili kvalitetni, ali iza njih nisu stajali reditelji poznati ovdašnjoj publici. Sada je došlo vreme da se to promeni", rekao je on, najavljujući glavni takmičarski program sa 15 ostvarenja iz celog sveta.

Pantelić je istakao da "21. vek, pa i druga polovina 20. veka u dobroj meri nameću neke standarde kada su veliki festivali u pitanju". "Imati revijalni festival je dobra stvar, ali imati takmičarski festival, siguran sam da je još bolje", izjavio je on.

Na pitanje da li će domaći takmičarski program možda biti u senci stranog, odgovorio je da se "često dvoumio da li da ima različite aršine za domaću kinematografija u odnosu na onu iz sveta, pre svega znajući da je snimiti film u Srbiji u najvećem broju slučajeva pravi podvig". "Međutim, umetnost je umetnost, ideja je ideja, kvalitet je kvalitet i mislim da ne treba praviti različite kriterijume. Srpski film apsolutno može da stane rame uz rame sa inostranim, što se inače i dešava na međunarodnim festivalima, gde možda nismo zastupljeni onoliko koliko bi mi svi voleli, ali daleko od toga da smo neprimetni, da smo kinematografija koja ne privlači pažnju", ocenio je Pantelić.

Kako je dodao, "nedostatak valjanog nacionalnog filmskog festivala naterao nas je da ozbiljno porazmislimo o uvođenju te selekcije, a naišli smo na razumevanje Filmskog centra Srbije koji nam je dosta pomogao u realizaciji".

Međunarodni žiri će vrednovati ono najbolje u najbitnijim kategorijama - film u celini, glumac, glumica, režija, scenario, debitant i "mislim da to može samo da pomogne našoj kinematografiji", kazao je Pantelić. "Ocene međunarodnog žirija biće potrebni impuls domaćem filmu, autorima i producentima, a odmah nakon toga i publici da se opredeli da pogleda neki film", rekao je Pantelić, napominjući da je, na primer, izuzetan film Dušana Milića "Travelator" imao izuzetno kratak bioskopski život. "Surove su situacije za distribuciju srpskog filma, a uvođenje ove selekcije može da otvori mnoga pitanja, kao što je postoji li mogućnost povlašćenog statusa filmova nastalih u Srbiji u ovom blokbasterskom pohodu na srpske bioskopske blagajne. Daleko od toga da mislim da nekome treba gledati kroz prste, ali omogućiti da se možda u nekim salama duže prikazuje domaći film - može da bude jedan od efekata ovog programa", zaključio je Pantelić.

Tezu da postoji inflacija nagrada odbacio je uz obrazloženje da "sve zavisi od toga ko se takmiči i ko odlučuje o nagradama". "U glavnom takmičarskom programu Festa imamo izuzetne filmove. Ono što ih povezuje, pored dominantne teme a to je odrastanje, jeste i to da su ovi filmovi zaslužili i medvede i lavove i palme i školjke na poznatim svetskim festivalima, ali ih iz nekog razloga nisu dobili. Dakle, Fest je prilika da se ispravi nepravda".

"Fest je prilika da ti filmovi, koji će privući pažnju zato što su zaista izuzetno kvalitetni, mogu da računaju na kasniji otkup za naše tržište, pošto većina nije kupljena za prikazivanje u Srbiji. To je sjajno mesto da publici, upravo time što smo ih stavili u glavni takmičarski program, skrenemo pažnju na njihove autore, na njihove ideje, na njihova rešenja u tretiranju stvarnosti", istakao je Pantelić.

On je dodao da su u tom programu i afirmisani reditelji i debitanti, a da se polje tema 15 odabranih koji se takmiče za "Beogradskog pobednika" kreće od arapskog vesterna do početaka sastava Daft pank u pariskim diskotekama, od odrastanja albanskog gej tinejdžera u Grčkoj do atipične priče našeg starog znanca Kornela Mundruca "Beli bog"... Što se tiče stranih gostiju, primetio je da je "to pitanje staro koliko i festival". "Naravno da svaki festival želi da ugosti što je moguće više priznatih i poznatih stvaralaca. Mi smo ove godine imali dosta sreće. To pre svega treba da zahvalimo novom konceptu, a to je takmičarski festival", rekao je Pantelić i dodao da se ljudi mnogo radije odazivaju festivalu koji može da im donese nagradu.

"Imati nagradu u Beogradu nije mala stvar, to za sobom odmah povlači pozive na druge festivale. Svi filmovi iz takmičarskog programa su privukli pažnju ili celokupnih ili dela autorskih i glumačkih ekipa da posete Beograd", rekao je Pantelić.

On je naveo da je uvođenje nagrade Beogradski pobednik za izuzetni doprinos filmskoj umetnosti omogućilo da jedan od najvecih reditelja današnjice, a i njegov omiljeni autor Aleksandar Sokurov, iako završava film za predstojeći Kan, dolazi u Beograd. "To je velika čast, pre svega znajući da Sokurov nije preterano pristupačna osoba i ne putuje često na festivale. Prosto, više se bavi umetnošću nego PR-om, pa je utoliko njegov dolazak još značajniji", rekao je Pantelić.

On je prethodnih dana bio na 65. Berlinalu "sa kojim Fest ima posebne veze, kao i sa svim festivalima relevantnim u Evropi i u svetu". "Mi smo se opredelili za neke filmove koje je selektovao i Diter Koslik za Berlin, pa će ih gledaoci Festa videti ubrzo nakon svetskih premijera, čak pre publike u zemljama autora", rekao je on.

Među njima su "Devičanske planine" Dagura Karija (Island), "Dok sanjamo" Andreasa Drezena (Nemačka) i "Telo" Malgožate Šumovske (Poljska). Pantelić nije želeo da preporučuje kandidate za Oskara, ali je ipak izdvojio "Divlje priče" Damjana Šifrona (Argentina). Kao ličnu preporuku naveo je filmove "Durak" Jurija Bikova (Rusija), "Raj" Mie Hansen-Lav (Francuska), "Jagnje" Kutluga Atamana (Turska), "Ksenija" Panosa Koutrasa (Grčka), "Takva su pravila" Ognjena Sviličića i "Zagreb kapućino" Vanje Sviličić (Hrvatska), "Daleko od ljudi" Davida Oleofena (Francuska), "Rez" Fatiha Akina (Nemačka).

Umetnički direktor Festa skrenuo je pažnju i na domaće filmove - premijeru "Enklave" Gorana Radovanovića i domaću premijeru nagrađivanog "Ničijeg deteta" Vuka Ršumovića.