Hitler u srpskom piratskom izdanju

Verovatno da je dobar deo čitalaca i kupaca „Majn kampfa” Adolfa Hitlera privukao ovom štivu njen mračni ugled tabu teme. Zagonetka je koliko je njih zaista do kraja pročitalo na više od 500 strana izloženu ideologiju i program nacionalsocijalističke partije Nemačke, delo izrazito antisemitsko, antikomunističko i antislovensko. Pojedini izdavači koji su posle 1945. godine objavljivali ovaj, kako ga često nazivaju, Hitlerov politički manifest, obrazlagali su da to čine da bi ga čitaoci pročitali i sa gnušanjem odbacili, kao i da bi ga demistifikovali, pokazali da to nije „zabranjeno voće”, već zlo seme, piše Politika.

„Majn kampf” (Moja borba), može se kao piratsko izdanje naći ovih dana i u uličnoj prodaji u Beogradu, što bi odgovaralo statusu „zabranjene knjige”. Jedan prodavac ovog piratskog izdanja ipak uverava kupca da je prevod sa nemačkog sigurno autentičan, dok njegov kolega na drugom prodajnom mestu dodaje da je prodavao i (legalno) izdanje „Majn kampfa” sa predgovorom Radomira Smiljanića, dok se sada više traži „ovo izdanje”.

U Srbiji nema zabranjenih knjiga, pa to važi i za „Majn kampf”, ali je zabranjena piraterija, kao i širenje rasne, verske i nacionalne mržnje. U Osnovnom tužilaštvu u Beogradu, međutim, kažu da im treba više podataka o piratskom izdanju Hitlerovog manifesta da bi mogli da govore kako se postupa u ovakvim slučajevima… Legalno srpsko izdanje „Majn kampfa” se ne prodaje samo „ispod tezge”. Može se naručiti i preko sajta dva velika lanca knjižara.

Sa ciljem da je čitaoci odbace kao nešto pogrešno i zlo, a ne da je na bilo koji način prihvate, prevodio je, prema sopstvenom svedočenju, štivo Adolfa Hitlera Radomir Smiljanić, germanista, publicista i književnik, u vreme dok je ova knjiga još bila zabranjena. Njegov prevod „Majn kampfa” jedini je prevod na srpski jezik, ne računajući piratska izdanja za koja nije poznato da li su plagirali Smiljanića. Nemačko izdanje „Majn kampfa” iz 1945. godine, Smiljanić je dobio od nobelovca Hajnriha Bela, kojeg opisuje kao velikog antinacistu.

– On me ja zamolio da prevedem na srpski jezik, jer je smatrao da naš narod mora biti upoznat sa tim. Uz izdanje sam objavio i moje kritičke komentare na gotovo 300 strana. Tamo gde Hitler kaže da je odmalena shvatio da su Jevreji jedan zaostali, grozni soj, navodio sam imena više od dvadeset Jevreja nobelovaca. Oni su gradili svet, a Hitler ga je rušio. Što se tiče piratskih izdanja, ja tu ne mogu ništa, tu bi moj izdavač trebalo da reaguje – kaže Smiljanić.

Foto: phalinn / Flickr.com

Narodna biblioteka Srbije ima izdanja „Majn kampfa”, sva sa predgovorom i kritičkim komentarima Radomira Smiljanića, objavljivana nekoliko puta tokom proteklih godina: 1990, 2001. i 2010. godine. „Majn kampf” objavljen je i 2014. godine, ali kako napominju u biblioteci, ovu knjigu još nisu dobili. Ilinka Smiljanić iz Narodne biblioteke Srbije kaže da od početka devedesetih godina prošlog veka više nema takozvane zabranjene literature.

– Što se tiče piratskih izdanja, mi smo tu nemoćni. Obaveza je izdavača da nam preda publikaciju, a svaka knjiga mora da ima ISBN broj, koji se štampa na poslednjoj strani – kaže Ilinka Smiljanić.

Ovo nije i jedino delo sa potpisom Adolfa Hitlera kod nas. Beogradski izdavač „Metaphysica” objavio je „Moj poredak sveta”, „Politički testament” i „Razgovore za stolom”, pod imenom nacističkog vođe. „Politički testament” zabeležio je Martin Borman u poslednjim Hitlerovim danima 1945. godine, a „Razgovore za stolom” zabeležio je firerov lični lekar Hajnrih Piker. Dr Milan Koljanin sa Instituta za savremenu istoriju kaže da je „Politički testament” verodostojan istorijski izvor iako postoji sumnja da ga je zapisao baš Borman.

Predstavljajući na svom internet sajtu ova izdanja, izdavač se opredelio da nam skrene pažnju na literarne domete „Političkog testamenta”, što je prava retkost, budući da se oko Hitlerovih dela obično vode polemike da li bi ih trebalo objavljivati ili ne. U kratkom prikazu „Političkog testamenta”, koji se sastoji od Hitlerovog obraćanja najbližim saradnicima pred sam slom nacističke Nemačke, navedeno je da „dramatski naboj ovih trenutaka daje posebnu vrednost knjizi, a Hitlerove misli mogu da se uvrste u red tragičnih Šekspirovih junaka – kralja Lira ili Magbeta”. Glavni urednik u izdavačkoj kući „Metaphysica” Aleksandar Dramićanin navodi da i kad čitate „Kralja Lira” nije vam prijatno, ježite se, kao i da ovog Šekspirovog junaka savladava ludilo.

– I ovde se vidi slom jedne ideologije, jedne politike, jednog naroda i tu imate neverovatne misli, neverovatne rečenice nabijene velikom tragedijom, velikom dramom. U tom smislu su one veliki literarni i misaoni domet. Objavljujući prvi put kod nas ove knjige, vodili smo se time da ako se te knjige ne pročitaju da se neće razumeti vreme koje je prethodilo Drugom svetskom ratu, ni politički procesi koji su se u tom trenutku odvijali, ni istorijski procesi. One su važne i za razumevanje sadašnjosti. Politički i istorijski procesi su žilavi, dugotrajni, ako mislimo da se nešto završilo okončanjem Drugog svetskog rata, tu grešimo zato što postoje klice ideja koje ne umiru, nego vaskrsavaju, ponovo dobijaju na političkom zamahu – kaže Dramićanin.