Premijera "Dnevnika o Čarnojeviću" u JDP-u

“Dnevnik o Čarnojeviću” je deo programa obeležavanja sto godina od početka Prvog svetskog rata u 2014. godini, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Prva reprizna izvođenja zakazana su za 18, 21. i 25. decembar.

“U ‘Dnevniku o Čarnojeviću’ mi sve vreme lutamo u doživljajima rata, da bi svaki od tih doživljaja pomerao fokus sa rata na nešto drugo, na nešto drugo bitno - na erotsko čak. I sada taj klinč Erosa i Tanatosa, ta njihova isprepletenost, biva mnogo značajnija tema nego nesrećna sudbina mladog austrougarskog vojnika”, navodi reditelj predstave Miloš Lolić.“Znači, pored teme rata bavili smo se doživljajem života, iskustvom bića, pa čak ne bićem zaokruženo, nego rasparčano, šizoidno, raskidano, iskidano, neobuhvatno. […] Postoji jedno mi kojeg se ovo tiče. I to mi za sad nije lako definisati. U jednom trenutku kaže: "Mi treba da izumremo, učinićemo dobra, a mnoga dobra smrću našom". Koji mi? Mi mladi? Mi Srbi? Mi Jugosloveni? Mi Evropljani? Mi ljudi? Mi ološ? Mi? Tekst je zapravo, koliko god se narator bavio sobom i tim pojedinačnim iskustvom, na neki način otuđen, u jednom smislu vrlo distanciran, ali sa druge strane, imamo konstantno prizivanje tog mi. I to istog onog mi koje gradi piramidalne strukture, one državne, ali i ove pozorišne. Jasno je da postoji težnja koja je državotvorna, ta težnja da se piše nova književnosti jedne nove generacije, nove države, novog društva.”

Projekat “Pali anđeo istorije”, 1914-2014. Jugoslovensko dramsko pozorište pokrenulo je 2012. godine u saradnji s Unijom teatara Evrope (UTE). On predstavlja izraz namere da se u sklopu obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, jezikom pozorišta formulišu neka od ključnih pitanja naše savremenosti.

Projekat obuhvata stvaranje pozorišnih predstava posvećenih uzrocima i posledicama tog prelomnog istorijskog događaja, te njihovu razmenu između Jugoslovenskog dramskog pozorišta i njegovih partnera iz UTE, kao i seriju tematskih skupova koji, s različitih aspekata, obrađuju ovu temu.

Foto: Nenad Petroviæ

Predstava je rađena prema istoimenom delu našeg čuvenog pisca Miloša Crnjanskog. Svojom pojavom odmah po okončanju Prvog svetskog rata, Crnjanski je pripao avangardi, razvivši vlastiti pravac sumatraizam.

U književnost je ušao pesmama objavljenim u časopisu “Savremenik” (Zagreb, 1917). Dramu “Maska” objavljuje 1918, a sa zbirkom “Lirika Itake” (1919) postaje središnja ličnost mladog književnog naraštaja Jugoslavije. Usledila je zbirka priča “Priče o muškom” (1920). Lirski roman “Dnevnik o Čarnojeviću” (1921) naglašeno fragmentarne forme, antiratno je orijentisan, s dubokim osećanjem da je život bez smisla i uporišta.

Za mnoge je njegovo centralno delo istorijsko-psihološki roman “Seobe” (1929), koji tematizuje sudbinu Srba u austrijskoj Vojnoj krajini i ljudsku potragu za uporištem. Pisao je putopise i memoarsku književnost (Naše plaže na Jadranu 1927, Ljubav u Toskani 1930, Knjiga o Nemačkoj 1931, Embahade, 1-4, obj. 1983). Ostavio je drame “Konak” i “Tesla”. Godine 1962. objavljena je “Druga knjiga Seoba”, potom esejističko, putopisno, memoarsko i autobiografsko delo u dva toma “Kod Hiperborejaca” (1966) i “Kap španske krvi” (1970). U “Romanu o Londonu” (1971) u romanesknoj strukturi piše o iskustvima u emigraciji. U posleratnom periodu i emigrantskim godinama nastala je i pesma “Lament nad Beogradom” (1956). Poslednje godine života posvećuje pisanju romana “Knjiga o Mikelanđelu”, koja je objavljena posthumno.

Foto: Nenad Petroviæ

Reditelj Miloš Lolić diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Za svoj rediteljski učinak višestruko je nagrađivan u zemlji i inostranstvu.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu postavio je predstave: “Otelo” Vilijama Šekspira (2012), “Sanjari” Roberta Muzila (2008), “Druga strana” Dejana Dukovskog (2006) i “Tesla, totalna refleksija” Marije Stojanović (Jugokoncert i Jugoslovensko dramsko pozorište, 2006).

Režirao je u drugim pozorištima u zemlji i inostranstvu: “Adam i Eva” Miroslava Krleže (Bitef teatar, 2002), “Velika bela zavera” Dimitrija Vojnova (Atelje 212, 2004), “Muška stvar” Franca Ksavera Kreca (Atelje 212, 2007), “Bog je di-džej” Falka Rihtera (Malo pozorište „Duško Radović“, 2010), “Bartlbi, pisar” po noveli Hermana Melvila (Mini teatar, Ljubljana, 2011), “Krvava svadba” Federika Garsije Lorke (Volkstheater, Minhen, 2011), “Magično popodne” Volfganga Bauera (Volkstheater, Beč, 2012), “Žak ili Pokornost” Ežena Joneska (Mestno gledališče, Ljubljana 2012), “Roberto Cuko” Bernar-Marija Koltesa (Volkstheater, Minhen, 2013), “Predsednice” Vernera Švaba (Volkstheater, Beč, 2014), “Hinkeman” Ernsta Tolera (Düsseldorfer Schauspielhaus Diseldorf i Salzburger Festspiele, 2014).