Ivan Tokin: Ćuti i radi

Svaki je posao dostojan čoveka. Da nije dostojan, ne bi ga čovek radio. Svako ima svoju ulogu, samo treba da je vidi, i da je se ne stidi. Ne može svako da ima glavnu ulogu. Ne može svako da ima ulogu heroja. Neke uloge su predviđene da budu negativne. Neke da niti smrde niti mirišu. Neke uloge su suvišne. I njih treba odigrati. Neke su jezive. Za njih je najteže izabrati glumce, uverljive likove, da im poverujemo, da obave svoju funkciju u priči.

Sve je prirodno. Da nije, ne bi se dešavalo. Ima situacija koje su strašne, ali su prirodne. I najstrašnije situacije su prirodne, kao i one koje te najviše raduju. Točak se vrti i deluje kao da se nasumice zaustavlja. Lepo je da se raduješ kad se bilo šta desi. Kad se raduješ što si prisutan. Mogao si i da ne budeš.

Kad pomisliš da ti je mnogo, nije ti mnogo, sigurno nije, da ti je mnogo ne bi bio tu da pomisliš da ti je mnogo. Ne bi izdržao. Jedna starija gospođa, jedna moja pokojna bivša poznanica, je govorila – Ne dao ti Bog sve što možeš da izdržiš. To što je ona to govorila i nije neki argument sam po sebi, ali prema mom iskustvu, takve starije gospođe, kao što je ona bila, obično znaju o čemu pričaju.

Razmisli, ako osećaš da će to imati nekog smisla. Ako si navikao da ti razmišljanje čini dobro. Ako nisi, pusti se. Pusti ruke i noge, pusti stomak, pusti nogavice. Pusti rečenice. Pusti suze. Dovedi sve u pitanje. Probaj koliko može da izdrži. Probaj sebe kao da si neko deseti. Dovedi osnovne stvari u pitanje.

Dobro pitanje za početak je – Ko sam i šta želim? Dobro dopunjeno pitanje za početak je – Šta bih rekao ko sam i šta želim, nekome ko trenutno može da mi ispuni želje? Odlično kompletno pitanje za početak je – Šta bih rekao ko sam i šta želim samom sebi?

Ako čovek hoće nešto da pokuša da uradi u životu, mora da što manje priča, mora grozničavo, panično da štedi vreme, da zakida na priči, da zakida na spavanju, da zakida na svim slabostima, da ne bude blagonaklon prema sebi, to nipošto, i da se posveti, u potpunosti. Biti potpuno posvećen nečemu, bilo čemu, čini mi se da je to jedino što daje smisao ovolikom disanju.

- Ivan Tokin piše kolumnu "U vazduhu" za City Magazinu. Ovaj tekst originalno je objavljen 27. maja 2014. godine.