Romansirana biografija Miroslava Mike Antića

Autor će, u četvrtak, 30. oktobra, na štandu Izdavačke kuće "Ahipelag" imati susrete sa učenicima i to: od 11 do 15 časova, koji će pored knjige moći da pogledaju i raznu dokumentarnu građu i filmove o Miki. A od 15 do 17 časova, autor će potpisivati knjige svima koji vole najpopularnijeg vojvođanskog pesnika i biti dostupan novinarima.

"Večan je samo onaj ko nema pojma šta je kalendar, vreme i istorija, napisao je jedanput „poslednji vojvoda Vojvodine" kako je Miroslava Antića u jednoj svojoj pesmi nazvao Brana Petrović.

Ispričana iz porodičnog i ličnog ugla, sa podacima i foto-materijalom koji se prvi put objavljuju, ova nadasve zanimljiva i neobična knjiga nudi čitaocu nesvakidašnje putovanje kroz pesnikov život. Takođe, ovo je priča i o Rotarovom sazrevanju i odrastanju u vremenu za koje sam autor smatra da je daleko humanije od današnjeg. Žanrovski polifona, stilski odmerena, na momente nostalgična i melanholična, priča o Miroslavu Antiću, nežnosti, pticama i odrastanju predstavlja prvorazredno štivo za književne sladokusce, ali i za savkoga koje je voleo i još uvek voli Antića i njegovu poeziju.

U književnosti Mika Antić se prvi put oglasio sa svega šesnaest godina, objavivši pesmu „Majka“ u časopisu „Mladost“ 1948. godine. Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama „Ispričano za proleća“ čiji je recenzent Oskar Davičo.

Njegova kultna knjiga za mlade „Plavi čuperak“ (prvo izdanje 1965. godine) je u našoj književnosti neprevaziđena po broju izdanja u kratkom vremenskom periodu (30 godina). Čak 50 samo za pesnikova života od ukupno 66. Ova zbirka poezije prevedena je u Rusiji u tiražu od 1 200 000 primeraka. Antić je održao preko 8000 književnih susreta sa decom od Istre do Makedonije.

Kao dugogodišnji novinar „Dnevnika“ obraćao se čitaocima „Obično petkom“. Uređivao je časopise „Pionir“, „Ritam“ i „Neven“, kao i ediciju „Prva knjiga“ Matice srpske. Režirao je veliki broj kratkometražnih i dva celovečernja filma („Sveti pesak“ 1968. i „Doručak sa đavolom“ 1971) koji su se zbog svoje izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije našli u „bunkeru“. Čovek koji je dva puta varao i samu smrt (Mika je preživeo dve kliničke smrti), preminuo je 24. juna 1986. godine, jednog tihog predvečerja, u svom domu u ulici Mihala Babinke u Novom Sadu.

Antić je pesnik neobjašnjivog i nerazgovetnog. On sledi Jejtsa koji kaže: „Ono što se može objasniti nije poezija“. Zato traži od života samo nestvarno, nedoživljeno i još neokrnjeno kako bi ga ulepšao, preoblikovao i podelio sa svima koji su radi da se vinu samo pedalj iznad tla svakodnevice. Njegov pesnički šapat, prožet nesagledivom energijom metafizičkog zanosa, misao napregnuta između nevidljive, onostrane sfere tajnih zagonetki postojanja i ovostranog dionizijski razbuktalog vojvođanskog bekrijanja, šarmantni poetski jezik i uverljivost spevanog, krase pesnikov stil, neodoljiv po svojoj prodornosti, zavodljiv po svojoj jednostavnosti. Filozofski nastrojen, ravničarski razbarušen i raspevan, oslobođen reskog cinizma i mračne melanholije, ali ne bez taloga gorčine i jezgra napetosti u sebi naspram stvarnosti, društvenog okruženja, naspram ljudske osrednjosti i banalnosti.

Nemanja Rotar, autor nekoliko knjiga eseja, pripovedne proze i romana, među kojima su najznačajniji: „Poslednja noć na Levantu" (roman o najvećoj opsadi Carigrada), „Netrpeljivost" (nagrada „Borislav Pekić" 2006. godine) i „Dnevnik ljudoždera", otkriva se publici kao vešt biograf i hroničar jednog posve drugačijeg vremena od današnjeg. Autor se pre ovoga pozabavio slavnim pesnikom kao priređivač njegove antologije pod nazivom „Pesme za Velike".