Sajam knjiga u znaku Vuka Karadžića

Na izuzetno zanimljivoj i jako dobro posećenoj tribini ekipa stručnjaka govorila je o Vukovom delu i srpskoj kulturi u evropskom kontekstu, dok je druga tribina koju je organizovala Vukova zadužbina bila posvećena završetku štampanja sabranih dela Vuka Karadžića i objavljivanju knjige na nemačkom jeziku "Srpska usmena baština ".

Na tribini koju je vodila Rajna Dragićević, govorili su Rada Stijović, Dragana Grbić, Katarina Begović, Ivana Marinković, Dajana Djedović, i Boško Suvajdžić.

Stijović sa Instituta za srpski jezik SANU je kazala da verovatno nema ličnosti u srpskoj istoriji (osim možda Svetog Save), o kojoj je izgovoreno i napisano toliko metafora, superlativa i pozitivnih ocena kao o Vuku.

Ona je citirala nekoliko poznatih ličnosti koje su govorile o Vuku kao na primer Meša Selimović koji ga je nazvao "Baš Ccelikom naše kulture, temperamentnim a zatim strašnim megdandžijom".

Ona je podsetila da ga je njegov savremenik i prijatelj Jernej Kopitar okarakterisao kao gramatičkog genija, dok ga je Aleksandar Belić nazvao ocem naše narodne kulture.

Stijović je kazala da je Vuk pretrpeo i teške uvrede, diskvalifikacije i da je napadan kao "hromi Antihrist, agent rimske propagande, plaćenik koji pomaže da se Srbi pounijate, izdajnik koji hoće da ih odvoji od zaštitnice Rusije, slepo oruđe Kopitarovo".

Kako je saopstila upravnica muzeja jezika i pisma u Tršsiću Dajana Djedović, oni već nekoliko godina nastoje da putem putujućih izložbi promene sliku o Vuku i stave ga u evropski kontekst.

U svom izlaganju Dragana Grbić je predstavila "evropsko narodnjaštvo" u koje su se i Vuk i Dositej Obradović, kako je navela, lepo uklopili i povezali srpsku i evropske kulture, pre svega Nemačku tokom boravka u Haleu i Lajpcigu.

Profesor Suvajdžić je na nizu primera pokazao sa koliko divljenja je učena Evropa prihvatila srpske narodne pesme i koliko je značajan događaj bio pojava "Male prostonarodne slavenoserbske pjesmarice" objavljene 1814.godine.

Ivana Marinković je objasnila značaj Vukovog prevoda "Novog zaveta" na srpski narodni jezik jer je tako najčitanije delo na svetu približio običnom čoveku.

Na kraju je bilo reči i o Vukovom "Rječniku srpskog jezika" kao kapitalnom delu srpske kulture.

Na skupu koji je organizvoala zadužbina Vuka Karadžića predsednik zadužbine Miodrag Maticki je kazao da je veoma ponosan što je završeno kapitalno izdanje "Sabranih dela Vuka Stefanovića Karadžića" započeto pre tačno pola veka, koje sada ima 36 tomova.

Maticki je istakao da je, zahvaljući Ministarstvu kulture, završeno štampanje poslednja dva toma prepiske Vuka koja ima ukupno 13 tomova.

On je zahvalio direktoru Prosvete Draganu Milenkoviću što je okončao ovaj projekat, pošto je od samoga početka izdavanje Vukovih sabranih dela bilo zajedničko delo Prosvete i SANU.

Najavio je da će tokom novembra biti održan "Vukov dan " pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, na kome će svečano biti obeležen završetak štampanja "Sabranih dela Vuka Karadžića".

O knjizi "Srpska usmena baština" (1787-1864-2014) govorili su još su izdavač Žarko Čigoja, glavni urednik Miodrag Maticki, prevodilac na nemački Aneta Đurović, izvršni urednik Nina Đurić i priređivač pisac predgovora Boško Suvajdžić.

Knjiga namenjena nemačkom govornom području nije samo upućena slavistima već i svim zaineresovanim čitaocima koji žele da se upoznaju sa Vukovim prikupljenim narodnim pesmama, pričama i ostalim filološkim delima kao i da saznaju o recepciji srpske usmene tradicije od početka osamnestog veka do Vukove smrti.

Ovim delom, istakao je Suvajdžić, omogućeno je da se u inostranstvu saznaju mnogi zanimljivi detalji o Vukovom životu, njegovoj ulozi reformatora srpskog jezika i da se na taj način shvati evropski identitet srpske kulture.