Fijasko predstave "Hotel Evropa"

Pompezno najavljena predstava Bernar-Anrija Levija „Hotel Evropa” doživela je fijasko u Parizu. „'One man' bosanski šou”, kako ga je nazvala kritičarka „Monda”, neće biti na programu do januara, kako je predviđeno, već do novembra. Razlog je što nema interesovanja. Ni prisustvo bivšeg i sadašnjeg predsednika, Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda, uz premijera Manuela Valsa, ni brojni televizijski nastupi filozofa i prikaz koji je sam napisao o svojoj predstavi u redovnoj kolumni u nedeljniku „Poen”, nisu bili dovoljni da se napuni sala od 500 mesta, izvešatava Politikina dopisnica iz Francuske.

„Odlična vest”, bili su gotovo jednodušni komentari na sajtovima listova koji su preneli informaciju. Istupi Bernar-Anrija Levija su uvek povod za satirične žaoke na njegov račun koje ispune francuske novine, osim onih u kojima sam piše ili koje drže njegovi prijatelji.

Predstava je premijerno izvedena u Sarajevu, u sklopu komemoracije atentata na Franca Ferdinanda, kao deo francuske i lokalne inicijative.

„Ovaj komad je oružje u novoj borbi koju zajedno vodimo za povratak Bosne u Evropu”, rekao je tom prilikom Levi, u društvu Bakira Izetbegovića.

Bernar-Anri meša Prvi svetski rat, Srebrenicu, Gadafija, Siriju „sa lirizmom i skromnošću po kojoj je filozof i pisac poznat”, piše na sajtu lista „Lezenrok”.

Na sceni je pisac (alter ego Bernar-Anrija Levija) koji u hotelskoj sobi u Sarajevu piše govor povodom stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata, što je povod za neku vrstu lamenta nad Evropom, koji novinarka „Monda” naziva „opscenim” i „nadobudnim”.

„Sve tribine su dobre za Bernar-Anrija Levija”, piše ona, pitajući se „kako je moguće da je medijska predstava nekih predstavnika naše male francuske intelektualne komedije u tolikoj meri obrnuto proporcionalna njihovom talentu”. Usputno podsećanje da je autor predstave jedan od članova upravnog odbora lista za koji piše nije slučajno, kada se zna koliki uticaj Bernar-Anri ima u francuskim medijima. Razlog za utisak teskobe koji ostavlja predstava je „banalnost” ideja, „siromaštvo izraza, potpuno odsustvo dramske snage i denuncijatorsko pojednostavljivanje”.

Teskobu izaziva i Levijeva „otkopčana košulja” na fotografiji iz Bosne s početka devedesetih koja je projektovana na ekranu u dnu scene. Bela otkopčana košulja je inače fiksacija Bernar-Anrija. Teskoba je još snažnija, piše „Mond”, nakon što su „gledaocu bačene u lice fotografije masovnih grobnica u Srebrenici”. Kritičarka francuskog lista nema pohvale ni za „bedni” mizansen bosanskog reditelja Dina Mustafića, naročito kada je reč o načinu na koji koristi savremene tehnologije.

Direktorka pariskog pozorišta Laura Pels nazvala je napise u štampi „retko otrovnim napadima”, a njegova prijateljica Lilijan Lazar izjavila je da je „zgrožena pokušajem da se ubije predstava njenog prijatelja, kao i rad Dina Mustafića i svih onih divnih tehničara koji su preneli (komad) od Sarajeva do Pariza, preko Venecije i Odese”.

„Jasno je da kada se ujutru brijemo ne razmišljamo o tome kako da naudimo Bernar-Anriju Leviju”, piše sajt „Rue 89” koji je prvi objavio tekst o tome da komad ne privlači publiku, uprkos „simpatičnoj propagandi” koja je pratila parisku premijeru. Autor zaključuje da je mreža BHL dovoljno razgranata da dođe do direkcije pozorišta, nedeljnika „Poen” i bivših i sadašnjih predsednika države, ali da nije dovoljna da impresionira ljubitelje pozorišta.