“Živimo u svetu koji režiraju mediji”

"Od samog početka svi su bili jako entuzijastični i bilo je lako naći festivale i produkciju. Teže je bilo sa glumačkom ekipom jer nemački glumci ne razumeju flamanski ili francuski jezik, flamanski glumci ne govore nemački, pa je bilo jako komplikovano", objasnio je on u intervjuu Tanjugu.

Predstava je, uz različite reakcije publike, do sada izvođena u Nemačkoj, Belgiji, Edinburgu, Francuskoj…

"U Nemačkoj su bili tihi. Nemci su zaboravili da je Hitler bio vojnik i da je Trenč u Belgiji. Oni su mnogo svesniji dešavanja u Staljingradu i Holokausta. Zaboravili su na Prvi svetski rat. U Belgiji su ljudi plakali. Mislim da je to i zato što smo nastupali u Gentu, koji je bio nedaleko od fronta", rekao je reditelj.

On je dodao da je bio iznenađen u Velikoj Britaniji, gde nije bilo mnogo mladih ljudi u publici. "Mislim da je interesovanje mlađih generacija izostalo jer je britansko pozorište komercijalno orijentisano. Nije uobičajeno videti kritičko pozorište u Britaniji. Imam utisak da je u Francuskoj bila slična situacija."

Scena iz predstave Front (www.bitef.rs)

Na pitanje šta za današnje generacije znači davni Veliki rat, odgovorio je, uz dubok uzdah, da ono što on vidi "kao veliku opasnost jeste moć naših medija".

Kao primer naveo je da je u Moskvi dok se vozio metroom slušao radio koji je izveštavao da su u moskovskom metrou tog dana puštani marševi koji raspiruju ratno raspoloženje.

"To nije bila istina. Bio sam iznenađen koliko se zapadni mediji trude da nas sukobe sa Rusijom, ali i na istoku, recimo, u Kini, vidite da je to obostrano, i da se tamo govore iste laži. A velika opasnost za društvo je u tome što oni samo pokušavaju da nam prodaju svoju robu. Imam utisak da živimo u svetu koji režiraju mediji i to je jedna paralelna dimenzija realnosti. To važi i za televiziju i novine", naglasio je on.

Perseval smatra da je "veliki problem što ljudi zaista veruju medijima, koji nas manipulišu da se borimo za stvari za koje uopšte ne želimo da se borimo".

"Nadam se da će se mlade generacije kritički probuditi, naročito u odnosu prema medijima. Ja imam poverenja u nove tehnologije i član sam Avaaz organizacije. Ona je dokaz da je moguće okupiti milione ljudi oko jedne ideje ili teme i da mogu da ostvare pritisak na političare i utiču na donošenje odluka", istakao je on.

Scena iz predstave Front (www.bitef.rs)

Selektori Bitefa najavili su ga kao teatarsku zvezdu, na šta je Perseval reagovao smehom.

"To je relativno. Šta to uopšte znači? Biti pozorišna zvezda znači biti zvezda za medije, za pozorišnu štampu, ali za ljude van toga, niko ne zna da smo mi zvezde. Ali je lepo, smešno je što nas u Rusiji vide kao pozorišne zvezde. Pomalo radim i u Kini, i tamo mi govore da sam zvezda. Naravno, laska mi, a i istina je da radim u najboljim pozorištima i sa najboljim glumcima", rekao je on.

-- Pročitajte i "Zlatni dani Bitefa su mit" --

S druge strane, kako je dodao, "to ne znači da i u jednom pozorištu u kom radim nema pritiska, svuda se insistira na štednji, teško je, zatvaraju se pozorišta, ona nemaju nikakvu važnost za naše vlade i poreznike".

"Dobro je da mogu da radim u dobrim uslovima, ali za svojih 20 i više godina iskustva primećujem da je sve veći pritisak. To nosi sa sobom mnogo stresa i viđam dosta ljudi koji izgledaju kao da su se izgubili u bici za preživljavanje. I zaista uopšte nije bitno jesi li zvezda ili ne", ocenio je on.

Scena iz predstave Front (www.bitef.rs)

Povodom slogana 48. Bitefa "Prošlost je sada" primetio je da "kada mislite o prošlosti, vi mislite i o sadašnjosti".

"Kada pomislite da je jedan stari medij, kao pozorište, i dalje živ i živahan, onda je prošlost zaista sadašnjost. Iako živimo u vremenu visoke tehnologije, iako imamo uslove za najsofisticiranije oblike medija, pozorište i dalje uspeva da dirne ljude, jer je ono, pre svega, veoma senzualna umetnost. Komunikacija se ostvaruje od jednog do drugog ljudskog bića, kroz empatiju. To što mi delimo, pozorišni stvaraoci i publika, to su stvari stare hiljade godina", rekao je Perseval.

-- Pročitajte i Kakvu publiku traži 48. Bitef? --

Priznajući da pozorište i dalje nema odgovore ni na jedno pitanje koje je postavilo, istakao je da je "važno da i dalje, posle 2500 godina, imamo mesto gde se okupljamo i možemo da gledamo kako se drugi ljudi ponašaju u borbi sa životom i da podelimo osećanja i misli".

"Pozorište je mesto koje je izvan vremena. Šekspir je pravi primer za to. Prošlost koja je i sada prisutna daje nam osećanje solidarnosti, ne samo sa piscima, već i sa likovima odavno napisanim", zaključio je Perseval.