Namerno provociramo javnost

U iščekivanju ovogodišnjeg 48. Bitefa koji nosi podnaslov „Prošlost je sada”, Politika je razgovarala s sa Jovanom Ćirilovim, prvim čovekom ovog prestižnog pozorišnog skupa. Novo izdanje festivala će od 20. do 30. septembra predstaviti 13 savremenih pozorišnih ostvarenja umetnika iz Hrvatske, Poljske, Švajcarske, Nemačke, Slovenije i Srbije. Selekciju je pored Jovana Ćirilova potpisala i Anja Suša.

Selekciju ovogodišnjeg 48. Bitefa čine gotovo sve bitne stavke koje su karakterisale ovaj festival kroz njegovu istoriju. Koje predstave i autore biste posebno preporučili?

Nije štos niti izbegavanje odgovora, već istina da se pred tim pitanjem osećam kao otac koga nagone da kaže koga sina ili ćerku najviše voli. Osim toga, ovo je festival s veoma cenjenim nagradama. Moja preporuka bi mogla da se doživi kao pritisak na žiri iz nekih mojih razloga.

Ove godine Bitef je posvećen političkom teatru. Kako gledate na odnos pozorišta i politike, to jest Bitefa i politike, budući da ovaj festival dugo traje i mnogo toga pamti?

Svake godine Bitef je bio posvećen politici, kulturnoj, ali i u najširem pa i u doslovnom smislu. Prosto je nemoguće nečim se relevantnim baviti u teatru, a da to nije i politika, često i veoma konkretna, čak dnevna.

Veliki deo kulturne javnosti i dalje uporno ignoriše Bitef. Kakve polemike ovoga puta očekujete? Da li ponekad namerno provocirate pozorišnu Srbiju?

Naravno, da između ostalog i dalje namerno provociramo našu javnost, jer Bitef je i nastao kao velika svetska provokacija, a pogotovo u jednoj socijalističkoj zemlji. Nekako ne osećam da neko Bitef ignoriše. Naprotiv, one koji ga ne vole iz raznih razloga Bitef nervira, a on time živi svoj poznati dramatični život pun vidljive i manje vidljive borbe.

U sedamnaestoj godini postali ste član SKOJ-a i Komunističke partije. Posle toga niste zvanično uzimali ničiju partijsku knjižicu, ali ste, poznato je, pojedine stranke posebno simpatisali. Kako gledate na aktuelne političke prilike u zemlji. Koji političari su danas po Vašoj meri?

Kada ja izgovorim ime nekog konkretnog političara onda se to predimenzionira. Maltene kao da sam postao član te partije. Zato neću reći nijedno ime, ali poštujem one koji jasno kažu čak i neprijatno u lice narodu gde smo i šta možemo. Cenim što danas najodgovorniji ne pristaju na uslovljavanje ni sa čije strane spolja naših dobrih odnosa lošim odnosima sa nekom drugom velikom silom.

Vaša i najbolja i najgora osobina je tolerantnost. Ipak, s Mirom Trailović ste se svakodnevno svađali. Kako pronalazite zajednički jezik sa Anjom Sušom prilikom odabira predstava za selekcije Bitefa?

Svađa sa Mirom je bila pod navodnicama. Više igra nego istina. Anja i ja se takođe brzo složimo. Iako smo različite generacije, u odnosu prema današnjim teatarskim tendencijama smo bliski, a onda je sve ostalo, čak i ono i konkretno lako. A mala neslaganja bivaju samo neminovna pojedinost.

Velika umetnost je velika i kada nije individualna. Koje predstave i umetnike štosteih gledali tokom duge karijere posebno pamtite?

Pamtim i dobre, a nažalost i loše. Ako je o izuzetnim vrednostima, onda su to Bruk, Gotovski i Vilson. Bruk je najmudrija glava u našoj pozorišnoj sadašnjosti. Svet još nema većeg intelektualca, teoretičara i praktičara od njega.

Koji period je po Vama zapravo zlatno doba Bitefa? Šta ga je obeležilo?

Zlatno doba je naravno sam početak Bitefa pre skoro pola veka u znaku herojske borbe da se izborimo protiv jedne dobrim delom pozorišno konzervativne sredine, i gledalaca i stvaralaca. A pravi tvorci bitno novog su retki i kod nas i u svetu.

Ima li nečega za čim žalite? Čega se plašite?

Nemam običaj da za nečim žalim. Značajan je period kada smo bili važni sa našim predstavama i Bitefom i u svetu pa je bilo i više sredstava i svake druge podrške. A plašljiv nisam.

Šta Vas na trenutak usreći, šta rastuži?

Samo neko ko je budala može da izgovori da je srećan. Sreća je oblik kontraproduktivnog osećanja koje onemogućuje pojedinca da se izrazi, kaže gorku istinu, da se snađe u svetu umetnosti. To ne znači da sam sklon da se rastužim. Ipak, najtužnije mi je kada neka predstava iz sveta naročito mlađih umetnika ne doživi na Bitefu uspeh koji sam ja očekivao i u čije vrednosti verujem.