O romanu Vladislave Vojnović "Kozje uši" u SKC-u

Roman „Kozje uši“ Vladislave Vojnović sivohumorna je i pikarski uzbudljiva priča o borbi za opstanak na rubu svetske socijalne kataklizme.

Glavni lik Stojanka, žena, majka i baka, još jedna je povratnica iz zanosa u stvarni život, tamo negde u južnom Banatu, između grada i sela, u hladu vrba, topola i bagrenja, gde troši šestu deceniju života, ali i dalje crpi snagu iz jednog juna u Beogradu u kom se neće toliko osećati i pamtiti miris lipe koliko bujica strasnih demonstranata koja je donosila nešto novo, nešto što izbija iz oka, srca, glasa i ponovo rođene kolektivne nade.

U senci i svetlu, bljesku i uzletu sopstvene duše, ali i svesti o ličnoj slobodi, „pod krovom“ kultnog albuma Bitlsa Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band, Stojanka organizuje prevrat u sopstvenoj sudbini, doživljava ljubav, zatrudni i vraća se tamo gde će večno voditi borbu protiv pokornosti, malodušnosti, samozavaravanja, pretvaranja, malograđanštine, patrijarhalnosti, nerazumevanja, podlosti i licemerja...

Autorka prati doživljaje glavne junakinje Stojanke koja se na svoj specifičan i ironičan način suočava i bori protiv materijalne oskudice, surove prirode i ljudskog beščašća imajući pri tom uvek konkretne ciljeve - jelo, zdravlje, san, krov... Ona će se ako je potrebno baviti i sama lovom, postavljati zamke u travi, ali i podjednako vešto izbegavati sve „zamke" na koje nailazi u prirodi, kao i one koje je vrebaju na ulici, putu, porti seoske crkve ili gradskoj pijaci.

Roman „Kozje uši“ dobio je nagradu Miroslav Dereta za 2013. godinu.

Vladislava Vojnović piše pesme, priče, romane, drame, scenarija i filmske kritike. Autorka je zbirki pesama Lovac na grinje, Ženske junačke pesme... kao i romana Princ od papira, Lenjinova desnica ili kako se udati za agenta...