Veseli i smešni ljubavni ringišpil

I moda filmskih tema menja se svake sezone. Ove sezone na Lidu „nosi se” Brodvej, u bojama svojih čuvenih pozorišta. Govorim, naravno, o modi koju diktira Holivud, jer ostatak filmskog sveta uglavnom kroji po šnitovima opštečovečanskih muka i briga.

Na 71. Mostri Brodvej i brodvejski glumci, zahvaljujući zvučnim američkim rediteljskim imenima, nametnuli su se kao glavna tema jer, osim Injaritua (u filmu „Birdman”), i legendarni Piter Bogdanovič i popularni Bari Levinson okosnice svojih filmskih priča takođe grade i vrte oko glumaca na brodvejskim pozorišnim daskama.

Već znate kako je mitu o brodvejskom pozorištu i brodvejskim glumcima pristupio Alehandro Gonzales Injaritu, a probaću ukratko da vam dočaram kako je to u filmu „Smešna na takav način” učinio maestro Piter Bogdanovič, pompezno se vrativši velikom ekranu posle punih 13 godina. Kroz intervju s dojučerašnjom veoma traženom, simpatičnom i šarmantnom kolgerlom, a sada uglednom brodvejskom i filmskom glumicom, Bogdanovič prepliće i raspliće ionako umršene odnose svih svojih aktera, učesnika u stvaranju jedne brodvejske predstave i to čini tako da film tokom projekcije prate salve smeha dok raspoloženje raste do ushićenja.

Drugim rečima, Piter Bogdanovič je napravio najveseliji film viđen u poslednjih nekoliko godina. Simpatičnu, okretnu, farsično-zavrzlamsku ljubavnu komediju „vudialenovskog” stila, kojoj je teško odoleti, a koja, po ritmu i atmosferi, najviše podseća na Bogdanovičev film „Šta je bilo, doktore” iz 1972. godine. „Smešna na taj način” podseća i na filmove iz sedamdesetih. Uz to, ovo je i rediteljev omaž zlatnoj eri Holivuda i lična posveta filmovima Ernsta Lubiča, ostvarenje sa sjajnom glumačko-komičarskom podelom, koju čine Imodžin Pots, Oven Vilson, Dženifer Aniston i Ris Ivans.

I dok je Bogdanovič svoju junakinju do brodvejskog zvezdanog neba (na kraju i do nove ljubavi u liku i telu Kventina Tarantina i nove, filmske karijere) doveo preko kreveta reditelja i pisca, Beri Levinson u filmu „Uniženje” (rađen prema romanu Filipa Rota) svog ostarelog brodvejskog glumca, u životnoj i profesionalnoj krizi, vodi do dna života i karijere i opet diže – u bezvremenost. Levinsonov film je satirična crna komedija, a njegov junak slavni brodvejski junak Sajmon Aksler koji se suočava sa psihološkim problemima i decembrom svog života, u koji naprasno stupa mnogo mlađa (homoseksualna) žena i rađa se zakasnela ljubav. Glavni junak je lik sa obe pozorišne maske na licu. I maskom komedije i maskom tragedije. Tog i takvog junaka tumači Al Pačino u jednoj od svojih najmaestralnije odigranih uloga.

Iz filma „Smešna na taj naèin” Pitera Bogdanovièa

Filmovi Bogdanoviča i Levinsona prikazuju se u glavnom programu, van konkurencije, gde je juče prikazano i dugoočekivano delo „Razgovori s Bogovima”, filmski omnibus o religijama nastao prema ideji i na inicijativu meksičkog pisca, scenariste i reditelja Giljerma Arijage, a prema tematskoj obradi slavnog peruanskog pisca Horhe Marija Vargasa Ljose. Devet kratkih igranih filmova u omnibusu, u kojima se daju neki od suštinskih odgovora na temu odnosa čoveka prema religiji, potpisuju slavna rediteljska imena. Vorvik Tornton (Australija) bavi se aboridžinskom spiritualnošću, Mira Nair (Indija) hinduizmom, Amos Gitai (Izrael) judaizmom, Bahman Gobadi (kurdski deo Irana) islamom, Aleks de la Iglesija (Španija) katolicizmom, Hektor Babenko (Brazil) umbandom, Hideo Nakada (Japan) šintu budizmom. Emir Kusturica (Srbija) u kratkom igranom filmu „Naš život”, u kojem je i glavni glumac (scenario je pisao zajedno s ćerkom Dunjom), gledaocima predočava pravoslavlje, kroz mučeništvo i svakodnevno žrtvovanje...

Ovaj omnibus, koji je kao celina uspešan i kvalitetan film, završava se filmskom pričom Giljerma Arijage (Meksiko) koja govori o ateizmu. I na realističan, ali i na fantazmagoričan način, jer je bog, izjavljujući da je umoran od ljudi i njihovih zlodela spram prirode i životinja, na kraju filma zaplakao krvavim suzama...

U programu takmičarskih filmova viđena je moderna bajka o moći, vrlo dobar film „Predsednik” Mohsena Makhmalbafa, dopadljiv „Cena slave” francuskog reditelja Gzavijea Bovoa („O bogovima i ljudima”) u kojem je glavni junak siromašni imigrant Arapin, koji je sa svojim prijateljem odlučio da u Švajcarskoj ukrade kovčeg tek preminulog Čarlija Čaplina i realistička kalabrijska krimi-drama „Crne duše” Frančeska Munzija, u kojem se, bez glorifikacije i atrakcije, uranja u porodični život i odnose pripadnika kalabrijske mafije.

U takmičarskom programu „Horizonti” viđen je i hrvatski film „Takva su pravila” Ognjena Sviličića, s Emirom Hadžihafizbegovićem i Jasnom Žalicom u glavnim ulogama. Reč je o rediteljski jednostavnom, takozvanom minimalističkom filmu, s jakom i potresnom pričom o malim, običnim ljudima koji iznenada ostaju bez sina jedinca. I ovog puta spremna sam da tvrdim da je Sviličić mnogo bolji scenarista nego što je reditelj.

Danas će publika Venecijanskog festivala na Lidu još jednom videti Al Pačina. Ovog puta u filmu „Manglehorn” Dejvida Gordona Grina, u kojem je Pačino potpisan i kao producent.

Izvor: Politika.rs