Dvadeset godina Sarajevskog filmskog festivala

Dvadeset godina delovanja nije mnogo za jedan filmski festival, ali ako se osvrnemo unazad i pogledamo odakle smo počeli i koliki smo put prešli, ovogodišnji Sarajevo film festival treba zaista i proslaviti, kaže za „Politiku“ Mirsad Purivatra, direktor ove najpopularnije regionalne filmske manifestacije, među čijim su gostima u ovom jubilarnom izdanju i Majk Li, Majkl Vinterbotom, Mišel Azanavisijus sa suprugom Berenis Bežo,kao i Gael Garsija Bernal.

Purivatra još kaže da se za dve decenije Sarajevski festival razvio u međunarodni, koji je „svojim strateškim delovanjem fokusiranim na regiju postao prepoznatljiv, zanimljiv i publici i filmskoj industriji“. Pod pojmom regija, godinama se u glavnom takmičarskom programu ovog festivala podrazumevao fokus na filmska dela iz zemalja bivše Jugoslavije.

U poslednje vreme Sarajevo je proširio, rastegao taj region, pa je sada u takmičarskom programu sve više filmova iz Turske, Austrije, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Grčke, a ove godine i iz Gruzije. Drugim rečima, oduvek ambiciozni Sarajevski festival ne krije da ga više ne zadovoljava pozicija najuglednijeg regionalnog festivala. Želi još jače napred, na još bolju poziciju na međunarodnoj sceni. Od najpoznatijeg bosanskohercegovačkog brenda želeo bi da se pretvori i u evropski i svetski brend. I na tome uporno, ali i veoma marljivo radi.

Purivatra podseća na to da su „uspešno kreirana platforma za razvoj regionalne filmske industrije putem koprodukcijskog marketa Sinelink i edukativnog segmenta u formi projekta Talenti Sarajevo, učinili da SFF postane nezaobilazno mesto susreta filmskih profesionalaca iz Jugoistočne Evrope“. U želji da se dodatno unapredi struktura ovakvog filmskog festivala i publika dobije što bolji uvid u nova kretanja i relevantna filmska iskustva iz drugih krajeva sveta, Purivatra je sa svojim timom otvorio ove godine vrata i savremenoj meksičkoj kinematografiji u saradnji sa Institutom za kinematografiju Meksika.

Tu leži objašnjenje i za dolazak slavnog meksičkog glumca, reditelja i producenta Gaela Garsije Bernala, kojem je Purivatra svečano uručio počasno „Srce Sarajeva“, nagradu koju je svojevremeno dizajnirala modna kreatorka Anjes B. (uz Bernala i Danisa Tanovića i sama jedna od dobitnica ove nagrade u čast jubileja).

Od dodatnih aktivnosti koje će Sarajevo festival voditi napred, Purivatra još izdvaja i pretstavljanje Fonda „Sarajevo grad filma“, čiji je cilj podsticanje koprodukcija dugometražnih filmova između producenata iz regiona i onih iz ostatka sveta. Ovaj fond je nastao na temelju projekta Sarajevo grad filma u okviru kojeg su do sada bile podržavane produkcije kratkih filmova mladih autora.

Sada, uz podršku Atlantik gupe i Kreativne Evrope (čiji je Srbija postala nedavno ravnopravni član), ovaj novoosnovani fond planira objavljivanje prvog konkursa već naredne jeseni.

Ovogodišnji glavni takmičarski festival, prema rečima selektorke Elme Tataragić, „obeležen je temama koje otvaraju pitanja identiteta, bez obzira na to da li se radi o rodnom, socijalnom ili seksualnom identitetu, ali i pitanje pripadnosti određenoj sredini“. Tataragićeva ističe da je „primetan odmak od rata i isključivosocijalnih i tranzicijskih tema, koje su inače bile karakteristične za regionalne filmove“.

Iako su i ove teme prisutne, više su potisnute u pozadinu priča, kaže selektorka, koja je ove godine u glavni program van konkurencije uključila i srpski omnibus-film „Jednaki“ s potpisima naših šest reditelja, u program „U fokusu“ film Mine Đukić „Neposlušni“, a u program dokumentarnih filmova i gala projekciju filma „Moj zanat“ Mladena Matičevića (i Vladimir Perišić je prisutan kao jedan od autora u omnibusu „Mostovi Sarajeva“). Priređen je i filmski omaž nedavno preminulom srpskom i jugoslovenskom glumcu Bori Todoroviću, gala projekcijom filma „Maratonci trče počasni krug“ Slobodana Šijana...

Za vrednu nagradu „Srce Sarajeva“, o kojoj odlučuje žiri pod predsedničkim vođstvom mađarskog reditelja Bele Tara, takmiči se devet filmova iz Austrije, Mađarske, Turske, Gruzije, Hrvatske, Grčke.

Među glavnim takmičarima ove godine nema filmova iz Bosne i Hercegovine niti iz Srbije. Ima iz Kosova, zemlje pored čijeg imena u katalogu festivala stoji i ona zvezdica s natpisom „* Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosova, u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova“. Reč je o „Tri prozora i vešanje“, novom filmu nekadašnjeg beogradskog đaka, poznatog filmskog i televizijskog reditelja Ise Ćosje, koji je za „Politiku“ dao intervju posle premijere filma „Kukumi“ , nagrađenog na 11. Sarajevo festivalu...