10 ljubavnih scena na filmu koje su rušile tabue

Ljubavne scene bile su deo filma od samog početka. Jedan od prvih snimljenih filmova bio je jednostavno nazvan „Poljubac“, a reč je o 47 sekundi dugom poljupcu koji je skandalizovao tadašnje listove i njihove urednike.

Do 1910. film se razvio dovoljno da ljubavna scena postane deo priče, a jedna od najšokantnijih, za to vreme, scena zavođenja bila je iz „Ambisa“, danskog ostvarenja iz 1910. godine u kome glumica Asta Nilsen zavodi cirkuskog izvođača njišući zanosno kukovima.

S uvođenjem „producentskog kodeksa“ u Holivudu tridesetih godina 20. veka, režiseri nisu imali mnogo prostora pri snimanju scena zavođenja. U to vreme u Holivudu nije bilo moguće snimiti film poput „Ekstaze“, u kome je naga Hedi Lamar imala orgazam.

Ta vrsta puritanizma potrajala je decenijama, ali je lukavi Alfred Hičkok pronašao način da zaobiđe Kodeks i u svoju „Ozloglašenu“ uključio je „najduži poljubac u istoriji filma“ između Kerija Granta i Ingrid Bergman, koji se grle i ljube dva i po minuta, istovremeno šetajući po stanu, telefonirajući i razgovarajući.

Scene seksa na američkom filmu bile su slobodnije šezdesetih godina, pošto je „producentski kodeks“ prestao da važi, ali je jedan film naročito pomogao u tome „Sweet Sweetback's Baadasssss Song“ iz 1971. u kome Melvin van Pibles vodi ljubav s više žena dok beži od šerifa.

Najkontroverznija scena je ona u kojoj se pojavljuje Piblesov 13-godišnji sin Mario, koji igra mladog glavnog junaka u trenutku kada gubi nevinost s prostitutkom. Kada je reč o Britaniji, Ken Rasel je šokirao Ostrvo rvanjem dvojice nagih muškaraca u „Zaljubljenim ženama“, a dodatno ih je sablaznio filmom „Đavoli“ (1971) o verskoj histeriji i seksualnoj panici u Francuskoj u 14. veku. U jednoj sceni OIiver Rid igra Isusa koga skidaju s krsta samo da bi ga spopala raspusna Vanesa Redgreje.

Film japanskog majstora provokacije Nagise Ošime „In the Realm of the Senses“ iz 1975. utro je put „Antihristu“ Larsa fon Trira i seksualnom nasilju u filmu. Ošimin film je priča o mučnoj vezi „oštećenog“ muškarca i žene u Japanu tridesetih godina 20. veka, ispricana kroz njihov seksualni život, koji biva sve ekscentričniji i egzotičniji i kulminira kastracijom i ubistvom.

„Plavi somot“ Dejvida Linča iz 1986. s uznemirujućim scenama silovanja i batinanja šokirao je brojne kritičare koji nisu mogli da prihvate takve „ljubavne scene“ u filmu.

Marvelov „Hauard Patak“ dobio je filmsku verziju 1986. ali film koji je producirao Džordž Lukas, nije baš za decu, budući da je flertovao s uznemirujućom idejom bestijalnosti. Režiser Leri Klark i scenarista Harmoni Korin želeli su da snime film koji bi prikazao tinejdžersku promiskuitetnost u Americi devedesetih godina. Rezultat su „Klinci“ iz 1995. u kome su tinejdžeri igrali tinejdžere, a film počinje podužom ljubavnom scenom 17-godišnjaka i 13-godišnjakinje. Dok je Klark rekao da je želeo da snimi delo koje bi bilo filmski ekvivalent velikom američkom romanu, kritičari su ga nazvali „dečjom pornografijom“.

Priča Vinsenta Gala o čoveku koji ispituje različite faze veze zbog koje žali „The Brown Bunny“ (2004) ne samo da je izvikana u Kanu već su ga kritičari proglasili najgorim filmom u istoriji festivala. Jedna scena naročito je šokirala publiku – scena u kojoj Kloi Sevinji oralno zadovoljava Gala. Iako je scena ključna za priču, snimanje izbliza i dužina scene za mnoge su značili jednostavno – pornografiju.

„Team America: World Police“ iz 2004. tvoraca „South Parka“ Terija Parkera i Mata Stona žestoka je satira spoljne politike SAD. U filmu „glume“ marionete, a jedna scena je iskočila i zamalo film ubacila u kategoriju filmova „samo za odrasle“ - ljubavna scena između dve lutke.

Korišćenje estetike dečjeg filma na agresivno seksualni način izazvalo je kontroverze u Americi, a Parker i Stoun su s minut i po trajanja morali da je „skrate“ na 50 sekundi kako bi izbegli preterano restriktivnu etiketu „samo za odrasle“.