Muzička 2013: albumi i koncerti

Kada se jednog dana budem prisećao događaja iz 2013. godine, siguran sam da će mi albumi i koncerti koji su se ove godine desili mnogo više pomoći nego kalendar.

Koncerti

Ove godine ću se pre svega sećati po nezaboravnom koncertu grupe Yo La Tengo u Zagrebu. Behu to dva i po sata koja ću sa nostalgijom prepričavati unucima, na sličan način na koji Uncle Albert iz „Mućki“ priča o Drugom svetskom ratu. Ovakvi koncerti daju smisao životu i to bukvalno.

Povratak u mladost i u vreme kada mi je album „Mercury“ benda American Music Club bio draži od svake The Beatles ploče desio se početkom godine u Domu omladine na koncertu Marka Ajcela. Dobro poznate pesme koje volim duže od pola života Mark je osvežio novim aranžmanima, zbog čega su i hard core fanovi uživali kao da ih slušaju prvi put.

Na koji način su povezani r’n’r, mladost, energija, krv, suze i znoj videli smo krajem jula na suludoj garažnoj-pank svirci benda Thee Oh Sees u šumovitoj bašti kluba Dragstor.

Iako se desila pre skoro pola godine, još uvek mi je sveža uspomena na divnu teks-meks zabavu koju su nam Calexico priredili jedne vrele letnje večeri. Kalemegdan beše te avgustovske noći tromeđa Tusona, Meksika i Beograda.

Ne postoji amnezija ni Alchajmer koji mogu nauditi uspomeni na nekoliko fenomenalnih koncerata sa ovogodišnjeg festivala Primavera u Barseloni, a tu pre svega mislim na svirke bendova Phosphorescent, Animal Collective, My Bloody Valentine, Dinosaur Jr, Kurta Vajla i Danijela Džonstona. Ako volite indi rok, mislim da ne postoji lepši i pametniji način da spiskate ušteđevinu/pozajmljeni novac od odlaska na ovaj festival.

Krajem oktobra se desilo jedno od najraznovrsnijih izdanja Beogradskog džez festivala, na kom je svako mogao pronaći nešto za sebe, bez obzira na to da li uživa u nežnim i melodičnim džez zvucima ili mu je srcu milija raspojasana avangarda.

In memoriam

U martu nas je napustio Džejson Molina. Imao je imao samo 39 godina tokom kojih je pod imenom Songs:Ohia i Magnolia Electric Co. snimio mnogo divnih albuma, a sećanje na njegov beogradski koncert od pre osam godina još uvek je u svežem sećanju.

Laku noć nam je krajem oktobra poželeo i Lu Rid, a o njegovoj ogromnoj ulozi u popularnoj muzici 20. veka besmisleno je pisati u jednom pasusu.

Albumi

Selindžer je jednom rekao „If a girl looks swell, who gives a damn if she’s late“. Kada bismo malo modifikovali tu izjavu, ona bi se mogla primeniti na Kevina Šildsa, čiji smo treći My Bloody Valentine album čekali preko dve decenije. Kako je reč o jednoj od najtemeljnije pripremanih ploča u novijoj muzičkoj istoriji koja spaja prepoznatljiv MBV zvuk, komercijalne pesme za „dobre dečake“ i „nevaljale devojčice“ kao i eksperimentalne melodije, kvalitet nije mogao izostati. Čista umetnost.

„Dream River“ Bila Kalahana je verovatno ploča koju sam najviše puta preslušao ove godine. Bil je pesnik slomljenog srca koji slama srca. Akustično, nežno i ljubavno. I traži opet. I opet.

Što se mene tiče Iron and Wine i Kurt Vajl su ove godine objavili najlepše albume u svojim karijerama. Ovi prvi su snimili savršenu pop ploču na tragu sedamdsetih, dok je Vajlov „Wakin on a Pretty Daze“ bolje prevozno sredstvo od svakog postojećeg.

Daft Punk su snimili blokbaster sastavljen od čiste ljubavi prema muzici. Kada uložite u snimanje albuma milion dolara, ili ste budala ili genije, ne postoji treće. Ukoliko ovu godinu niste proveli u džungli, onda odgovor na tu dilemu već znate.

Kad je džez u pitanju, treći album bivšeg ragbiste Gregorija Portera beše ploča koju sam najčašće slušao posle ponoći. Soul, džez, pop, lampe, vino, duh Terija Kalijera, duvači i sve one divne noćne stvari koje čine život lepim, ovde su prisutne. Najlepše debi izdanje objavila je Valeri Džun. Sudeći po lepoti ovih zavodljivih soul, bluz i pop pesama, Valeri je žena od koje u budućnosti možemo očekivati remek-dela.

Jedini domaći album sa ove liste snimila je grupa iz Subotice Wooden Ambulance. Između ove i njihove debi ploče prošlo je manje od godinu dana, a sudeći po zrelosti kojom odiše „River Sand“ imate utisak da je taj period mnogo duži. Iako Wooden Ambulance svrstavaju u žanr amerikana, stilovi kojima se šetaju na ovom albumu neretko prevazilaze tu ograničenu klasifikaciju.

Albumi koji se nalaze na ovoj listi su oni koje sam ubedljivo najviše slušao tokom proteklih 12 meseci. Ovaj izbor je krajnje lične prirode i svaka podudarnost sa „objektivno najboljim“ albumima je puka koncidencija.

01. My Bloody Valentine – mbv
02. Bill Callahan – Dream River
03. Iron & Wine – Ghost on Ghost
04. Kurt Vile – Wakin on a Pretty Daze
05. Daft Punk– Random Acess Memory
06. Foxygen - We Are the 21st Century Ambassadors of Peace & Magic
07. Gregory Porter – Liquid Spirit
08. Phosphorescent - Muchacho
09. Yo La Tengo – Fade
10. The National – Trouble Will Find Me

11. Gilad Atzmon & The Orient House Ensemble – Songs of the Metropolis
12. Goldfrapp – Tales of Us
13. John Hollenbeck – Songs I Like a Lot
14. Valerie June – Pushin' Against a Stone
15. Wooden Ambulance - River Sand
16. Chris Stamey - Lovesick Blues
17. Satellites – Satellites.02
18. Charles Lloyd & Jason Moran – Hagar's Song
19. Jonathan Wilson – Fanfare
20. Prefab Sprout - Crimson/Red

Vladimir Skočajić je autor emisije Gistro FM koja se svake nedelje u ponoć emituje na radiju B92.