Bisera Veletanlić na Kolarcu

Sada već tradicionalni novogodišnji koncert Bisere Veletanlić na Kolarcu je to, na najbolji mogući način, pokazao. Od umilno regeiziranih tonova klasika „Milo moje“ , pa preko niza standarda a la „Avgust ‘75“ ili, pak, „Tužno popodne“, Bisera je u pratnji „Vasil Hadžimanov benda“, još jednom pokazala šta je to vrhunska umetnost interpretacije.

Ali, osim fantastične interpretacije, sinoćnji koncert se odlikovao i neverovatnim ukusom prilikom izbora materijala. Pa, su se tako u jednom trenutku ukrstile dve impresivne balade: „Jutro će promeniti sve“ Petka Karpadžijeva Mlinca i ništa manje legendarna „Ne plači“ Arsena Dedića.

„Blackbird“ je imala svoju pratnju u „And I Love Her“, dok su se džez duhovi nadvili nad „Our Day Will Come“, koji pamtimo, kako po Ruby and the Romantics, tako i po Ejmi Vajnhaus.

Tako je Bisera vođena svojim najsnažnijim instrumentom, svojim glasom, koji je uz slapove plivao kao „šargarepa u zlatnoj supi“, otkrila skrivenu lepotu u delima drugih autora, ali ne samo to: ona je prodrla duboko u genetsku memoriju popularne, muzike. I ne samo nje.

Jer, u jednom trenutku se, sinoć, salom Kolarčeve zadužbine, zaorio i „Libertango“ , u sjajnoj interpretaciji, violončeliste Vartera Baroniana i bandoneoniste Aleksandra Nikolića, koji su nam pokazali kako je onaj nekad tako čvrst zagrljaj između muškarca i žene izmislio tango.

Na kraju su se Biseri, u oproštajnoj „Baj, baj“ na sceni pridružili i učenici džez odseka Muzičke škole „Stanković“, što je, uz sjajne vokalne piruete dolazeće soul dive, Bojane Stamenov i nove mlade nade Marte Hadžimanov, koja je izvela autorsku kompoziciju „Roses“, pokazalo, u velikom stilu, ono što je jedino važno. A to je da se: Vatra prenosi dalje.