Nebojša Krivokuća - "39 pesama"

Već neko vreme, koje se meri u decenijama, poznajem čoveka koji je izjavio da mu je cilj da kada se probudi ujutru i poželi da čuje neku pesmu, da mu se ta želja ostvari. Da pesmu ima u svojoj fonoteci i da je sebi za dobro jutro može pustiti. I moram priznati da je taj čovek veoma pažljivo radio na ostvarivanju tog sna. Prvo su bile kasete i ploče, zatim diskovi, a sada su tu gigabajti i gigabajti muzike. Nešto od tih kolekcija delio je sa ljudima na nekoliko radio stanica, ali - kolekciju je konstantno uvećavao... I onda je napisao knjigu. O muzici. Na opšte iznenađenje, u odnosu na kolekciju, o "samo" nekoliko pesama. 39, tačnije.

Nebojša Krivokuća je projekat "39 pesama" počeo na svom blogu Prešlicavanje sa namerom da za dve godine, do svog 39. rođendana, objavi tekstove o muzičkim numerama koje su mu važne. I uradio je to. Na dan njegovog 40. rođendana promovisana je i knjiga "39 pesama". U kojoj su tekstovi preneti sa bloga, uz male izmene.

Knjiga koja je nastala je probijanje kroz gigabajte preslušane i zapamćene muzike i putovanje kroz decenije sećanja i ’ukrštanje’ rezultata tih probijanja i putovanja. Rezultat su priče koje, kao oni stubići kraj autoputa , mere protok vremena. Priče nisu samo o pesmama već i o vremenima koja su prošla, o vremenima koja traju i o vremenima koja mogu doći.

Priče nas vode od jedne beogradske ulice, preko prvih (i drugih) proba i nastupa mladih beogradskih bendova, stena zagrejanih suncem Jadrana, prodavnica ploča u Solunu (koju je u međuvremenu zamenila prodavnica obuće), odlazaka i povrataka prijatelja, kordona u Beogradu, priča o zabludama i snovima do realnosti sveta u kome živimo. Složenost zadatka koji je autor postavio sebi je veoma lako proveriva. Svaki pokušaj da se napravi lista pesama koje su važne nekom pojedincu obična završava sa neverovatnim brojem. Bez obzira na žanr. O sličnim dilemama Nebojše Krivokuće govori i dodatak na kraju knjige "39 pesama" gde su nabrojane neke od numera koje ’za dlaku’ nisu ušle u izbor. Verujem, na osnovu pročitanog, da bi priče o tim pesmama bile isti uzbudljivi koktel sastavljen od emocija i činjenica o numerama, autorima i vremenima koja su obeležile. Možda bi taj ’koktel’ i mogao biti poslužen čitaocima. Ovo je, ipak, tek prva knjiga pisca.

Ako se nekome učini da možda ima nekih malih nepreciznosti u opisima pesama autoru može samo poželeti razrešenje poput onog u priči 39, o pesmi ’From above’ da nađe autora sa kojim bi svoje priče ’uglazbio’ i napravio ’muzičku zbirku priča’.

Nekada su izdavane knjige u kojima se na kraju svakog odeljka nalazio izbor mogućih nastavaka. I svaki čitalac je mogao na osnovu svog senzibiliteta da izabere put kojim će voditi glavnog junaka. Ova knjiga je baš takva - uz malo pomeranje perspektive. Glavni junak svih priča, muzika, može čitaoca odvesti na razne strane.

Nastala na internetu knjiga savršeno komunicira sa internetom. Pročitate priču, na netu nađete pesmu o kojoj se govori, preslušate je, i vidite gde će vas odvesti. Možda do neke druge pesme, možda do potpuno novog žanra, kao što je muzika autora knjige navela da sa punih 38 godina otkrije sevdah. I nama to opiše u priči.

Ako odaberete pristup gde je muzika kulisa za sećanje autora i da je emocija koju prenosi ’na papir’ glavni junak probajte da se setite šta se radili ili mislili u opisanom trenutku. Opet je putovanje nepredvidivo i uzbudljivo i ponekad setno.

(Autor ovog teksta je pokušao da sastavi listu sebi značajnih muzičkih numera i nije uspeo da se ograniči na neki razuman broj. Rezultat je desetak izabranih albuma plus još pedesetak numera. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati pesme koje su i u knjizi ’39 pesama’. Ukusi su različiti ali emocije i boje se prepoznaju.)