Zašto (opet) kasni otkup knjiga

Direktori izdavačkih kuća “Arhipelag”, “Geopoetika” i “Agora”, oštro su kritikovali kašnjenje konkursa, optužujući Ministarstvo kulture da ne ispunjava obaveze, prenosi portal SEEcult.org.

Biblioteke su bez novih knjiga, pozorišta bez novih predstava, muzeji bez publike, film bez podrške, galerije bez osnova održivosti. Kultura kod nas odavno opstaje na entuzijazmu, ali sve to traje suviše dugo da entuzijazam ne bi bio potrošen, rekao je za “Novosti” direktor “Arhipelaga” Gojko Božović, koji je i pesnik i književni kritičar.

“Da li je potrebno da neko donese edikt za biblioteke kako bi bila sprovedena ova aktivnost od najvišeg kulturnog i javnog interesa koja se podrazumeva?”, naveo je Božović.

Direktor “Geopoetike” Vladislav Bajac, nagrađivani pisac, naveo je da otkup knjiga spada u zakonsku obavezu Ministarstva kulture, dodajući da opravdavanje da novca nema nije nikakav izgovor, jer je u pitanju izuzetno mala svota.

“Tim gore po Ministarstvo kulture, koje nije uspelo da se u budžetu izbori ni za tolicnu svotu. Druga opravdanja za nepoštovanje potreba čitalaca ove države i brige za egzistencijalnu situaciju srpskog izdavaštva istovremeno su obično ovakva: ministar nije potpisao odluku, samo što nije. Potom: Ministarstvo finansija nije odobrilo novac. Pa onda: Trezor nije prebacio novac Ministarstvu kulture. I tako unedogled...”, rekao je Bajac i ocenio da je zapravo reč o neradu, nepoznavanju sopstvenog posla, nemanju ličnih interesa i interesovanja da se posao obavi i velikom neznanju šta čini naciju i njene osnovne interese.

I direktor “Agore” Nenad Šaponja, književni kritičar, smatra da je kašnjenje konkursa za otkup knjiga odraz očajne kulturne politike, koji pogubno deluje na domaće izdavaštvo.

“U svim okolnim zemljama otkup je raspisan početkom godine, samo kod nas nije”, rekao je Šaponja, ocenjujući i da je “nepostojanje otkupa pravi kulturni skandal”.

Prema njegovom mišljenju, ako ne bude otkupa, ove godine se neće štampati dobre knjige, već jeftini bestseleri koji imaju stalnu publiku.

“Otkup je suptilni mehanizam da se pomogne i promoviše ono što vredi, a ako izostane, bićemo prepušteni kojekakvim rijaliti šouovima, odnosno ničemu. Pad kupovne moći okrenuo je čitaoce bibliotekama, a oni su uskraćeni za najnovija izdanja. Novac se troši na imaginarne događaje. Samo za obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, što nema veze sa kulturom, dato je novca koliko i za poslednja četiri otkupa knjiga”, dodao je Šaponja.

Na pitanje zašto kasni otkup knjiga, “Novosti” su iz Ministarstva kulture dobile 21. maja odgovor da bi konkurs za otkup “trebalo da bude raspisan do kraja nedelje”.

Ministarstvo kulture je 2012. godine odobrilo otkup 1.612 naslova za javne biblioteke, odnosno 160.560 primeraka knjiga od 191 izdavača i distributera, za šta je izdvojeno oko 90 miliona dinara. To je bilo oko deset odsto manje nego što je izdvojeno za otkup 2011.

Budući da je 2.910 knjiga odobreno kao donacija Biblioteci SANU, ukupan otkup iznosio je zapravo oko 163.000 primeraka.