Kratki metar: Bunt u prvom planu

Osnovan 1953. godine u Puli kao Festival jugoslovenskog filma, popularni ’’Kratki metar’’ će se ove godine održati od 2. do 6. aprila u Domu Omladine, Dvorani Kulturnog centra i bioskopu Fontana. Za nagrade festivala takmičiće se 48 inostrana i 35 domaćih filmova u četiri kategorije: dokumentarni, kratki igrani, animirani i eksperimentalni film.

Pred početak festivala selektorka Aleksandra Milovanović je dala intrevju za veb sajt Festivala, koji prenosimo u celini.

Iz Vašeg ugla šta će obeležiti 60-ti Festival?

Svaki jubilej po pravilu obeležan je s jedne strane pogledima u prošlost, a s druge u budućnost. Takmičarska selekcija filmova ovog jubilarnog, 60-tog Festivala, obeležena je filmovima sa odličnim, intrigantnim, inovativnim temama, dobrom produkcijom, ali i sjajnim autorima od koji su neki veterani na Festivalu, drugi mladi, perspektivni i zagledani u budućnost. Selekciona komisija čiji sam bila član, a koji još čine Vladimir Petrović i Vladan Petković, konstatovala je pomak ka kvalitetu u režije, kamere, montaže, zvuka, produkcije, ali najviše u izboru tema u filmovima. Zbog svega toga publika 60- tog jubilarnog Festivala veoma će se zabaviti, imaće osećaj bliskog i poznatog sa temama koje ih okružuju u savremenom društvu, ali i videti i saznati nešto novo i neobično.

Koje su teme koje danas mlade autore zanimaju i da li su dovoljno glasni u svojoj nameri da nešto menjaju?

Naši mladi autori idu u potpunosti u korak sa svetom, prate trendove, razumeju ih. Teme koje ih okupiraju su najviše problemi njihove generacije. Kod njih se oseća bunt, ali je za sada možda nejasno artikulisan i nedovoljno usmeren. Kao generacija oni obećavaju.

Koji je Vaš adut koji bi publika ove godine mogla da upamti?

Uvek je nezahvalno govoriti o favoritima, a posebno iz perspektive člana selekcione komisije Festivala. Ove godine zaista smo zajednički konstatovali da su filmovi mnogo bolji i kvalitetniji, da se oseća i vidi veliki pomak u odnosu na prethodne Festivale, te je i sam izbor bio daleko teži i komplikovaniji. Neki od filmova koji će biti prikazani već su dobili nagrade na evropskim festivalima, a za druge smatramo da će ovim Festivalom tek započeti bogat festivalski život.

Sarađivali ste i montirali brojne dokumentarne filmove koji su se bavili mahom “presnim“, političkim temama, ratom i njegovim posledicama. Koliko je fokus autora ovogodišnjeg Festivala usmeren ka toj temi?

Filmovi o ratu, ratnim razaranjima, političkim i ekonomskim zločinima prema našem narodu, ali i narodima u našem susedstvu, protekle dve decenije nastajali su kao potreba autora da kroz film ostave svedočanstvo o strahotama društva u kojem smo živeli, a koje već danas mnogi žele da predstave kroz nešto što je potpuno neistina, properu svoje biografije. Ove godine na Festivalu manje je takvih filmova, u stvari gotovo da ih nema. To ne znači da su te teme otišle u prošlost, da smo ih kao društvo prihvatili, razumeli i naučili nešto iz njih kako nam se ne bi ponavljale, već da one čekaju novi krug, koji će biti iniciran od strane mladih autora, koji u to vreme nisu bili ni rođeni, a koji će te teme u budućnosti sačekati, jer kao društvo još nismo u potpunosti razumeli i prihvatili blisku prošlost.

Kome i čemu ovdašnji dokumentarni film duguje zahvalnost za vitalnost?

Autorima i samo autorima! Finansijska pomoć znamo kolika je u našoj zemlji. Znamo svi da će se to menjati, ali ne znamo tačno kada i na koji način. Odluka svakog autora da istražuje temu koja ga intrigira, za koju misli da je važna i da obeležava društvo koje ga okružuje, jeste odluka i izbor između ličnog komfora i važnosti filma za društvo u kojem živi. Danas se u Srbiji dokumentarnim filmom samo bave autori koji su zaljubljeni, ‚‚zaraženi‚‚ dokumentarnim, i koji znaju da im se to ne može finansijski isplatiti.

Koliko je publika ne samo ovde, već u inostranstvu zainteresovana za dokumentarni film?

Nekada je postojao samo ovaj Festival na kojem je publika mogla da vidi savremenu produkciju dokumentarnih filmova. Danas u Beogradu postoji četiri festivala, od kojih neki delom, a neki u potpunosti prikazuju samo dokumentarne filmove. Dakle publike ima, interesovanja ima, ali ima i dobrih filmova koji privlače publiku.