Hitlerov bunker otvoren za publiku

U samom centru Berlina, u nekadašnjem istočnom delu grada, na nekoliko stotina metara od železničke stanice Fridrihštrase (Friedrichstrasse), ova ogromna i sumorna betonska kocka postala je za protekle četiri godine jedna od najposećenijih kulturnih atrakcija nemačke prestonice.

Svrha bunkera, koji je 1942. godine sagrađen prema nacrtu Hitlerovog arhitekte Alberta Špera, bila je da obezbedi oko 2.500 osoba tokom bombardovanja za vreme Drugog svetskog rata.

Borosi su bunker kupili 2003. godine i na njegovoj gornjoj ploči sagradili prostran stan.

Kako je podsetila agencija Frans pres, prvu postavku, u maju 2008. godine, posetilo je oko 120.000 ljudi, sve do njenog zatvaranja pre nekoliko meseci, s ciljem da se predstavi potpuno nova kolekcija.

"Bila je to teška odluka, jer su često umetnici lično dolazili kako bi izlagali svoja dela u ovom netipičnom mestu. Ipak, pomislili smo da ako već nešto menjamo, bolje sve da promenimo", rekla je Karen Boros u četvrtak, predstavljajući izložbu medijima.

Foto: Tanjug

Karen Boros i njen muž Kristijan, koji je rođen u Poljskoj, a, kako precizira AFP, bogatstvo stekao u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, predstaviće novu izložbu dela umetnika koji su svi na ovaj ili onaj način povezani sa Berlinom.

"Najstarije delo datira iz 1990. godine, a najmlađe je staro šest sati i njega je Tomas Cip, koji ima ključ od bunkera, postavio tokom noći", kazao je Kristijan Boros.

Ovo zdanje ima dugu istoriju, s obzirom da je dve godine posle Drugog svetskog rata u tadašnjoj sovjetskoj okupacionoj zoni služilo kao zatvor, nakon čega su ga vlasti Demokratske Republike Nemačke transformisale u takozvani "Bunker banana" (Bananen Bunker), gde je skladišteno tropsko voće koje je, prema legendi, predsednik Kube Fidel Kastro poklanjao bratskoj Istočnoj Nemačkoj.

Priča se tu ne završava, jer je zdanje posle pada berlinskog zida, 1990-ih godina, postalo jedan od najposećenijih tehno klubova prestonice.

"Bila je to verovatno najglasnija diskoteka na svetu. Njeni zidovi debljine nekoliko metara bez prozora i njen nizak plafon činili su pravu rezonantnu kutiju u potpuno zadimljenoj atmosferi", opisao je vlasnik zdanja Kristijan Boros.

Foto: Tanjug

Među delima u sadšnoj postavci mogu se videti i fotografije Volfganga Tilmansa koji je ovekovečio raznovrsno tropsko voće u tada pet spratova visokom skladištu "Banana bunkeru", u posleratnom Istočnom Berlinu.

Među delima 23 umetnika u novoj postavci će od danas biti izložena i ostvarenja poznatog Danca Olafura Eliasona, kao i kineza Ai Vieveija, poznatog po njegovim stavovima protiv kineskih vlasti.

Kristijan Baros, međutim, tvrdi da je njegova dela, između ostalih i jedno drvo visoko šest metara, kupio isključivo zbog njihove umetničke vrednosti, a ne zbog političkog angažmana Veiveija.

Foto: Tanjug

Među 130 dela koja je od danas u bunkeru moguće videti ima fotografija, slika, skulptura i drugih umetničkih konstrukcija i instalacija.

"Kada se u paru bavimo kolekcinarstvom umetničkih dela, mi ustvari kolekcioniramo u troje - ja, moja žena i nas dvoje", našalio se Kristijan Boros.

Tako na primer, kako je naveo kolekcionar, delo Šveđanke Klare Liden "Teenage room", koje je ona stvorila za Bijenale u Veneciji 2009. godine, ne uživa iste simpatije Klare i Kristijana Borosa.

"Moja žena ga obožava, dok se meni uopšte ne sviđa", rekao je Kristijan Boros govoreći o ekspnatu švedske umetnice.