O rodnoj ravnopravnosti u ZAPROKUL

“Jezik je ogledalo razvoja društva, oslikava socijalne, ekonomske, kultrne i političke odnose u društvu, ali i upravo sam utiče na razvoj društvene svesti i napredak jedne zajednice. Upravo zbog toga korišćenje rodno-senzitivnog jezika jeste jedan od faktora za uspostavljanja rodne ravnopravnosti. Zato je na svim nama odgovornost da jezik upotrebljavamo na način koji održava postojoće odnose u 21. veku”, istakla je Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost, i dodala “Mediji kreiraju javno mnjenje i imaju ključni uticaj na javnost. Zbog toga je veoma važno da novinarke i novinari budu svesni ove velike odgovornosti i, u svom izveštavanju, podrže upotrebu rodno-senzitivng jezika.”

Uprava za rodnu ravnopravnost zalaže se za korišćenje rodno – senzitivnog jezika zbog čega je, uz pomoć Ambasade Švedske, podržala pripremu Vodiča za rodno-osetljiv pristup medijima u Srbiji.

A šta je zapravo rodno-senzitivni pristup?

To je izražavanje koje poštuje načela rodne ravnopravnosti i podrazumeva:

· upotrebu zanimanja u ženskom i muškom rodu,

· izbegavanje stereotipa poput „slabiji i jači pol”, „lepša i jača polovina”,

· podjednaku zastupljenost žena i muškaraca u prilozima,

· način na koji su žene i muškarci prikazani u medijima,

· davanje prostora rodno-osetljivim prilozima, i sl.

„Najčešće, protivnici korišćenja ženskog roda pojedinih zanimanja govore o neobičnom obliku imenica, npr. psihološkinja ili geološkinja, ali istovremeno nemaju problem sa izgovaranjem imenica studentkinja ili sluškinja. Sa druge strane, ministarka je nekada bila supruga ministra, danas je žena koja obavlja ministarsku funkciju. Kao što vidite, jezik se menja, onako kao što se menjamo mi.” – istakla je Natalija Mićunović.

U diskusiji na ovu temu, autorka priručnika, Jelena Filipović, istakla: “U novinarstvu se mali broj novinarki i novinara služi rodno-senzitivnim jezikom. Jednostavno, iz navike, ili zato što ne obraćaju pažnju na to. Često ćemo čuti da se za osobu ženskog roda koristi zanimanje u muškom rodu, poput direktor, psiholog, i sl. iako naš jezik dozvoljava građenje ženskog roda za najveći broj imenica. Vodič se, ipak, ne bavi samo jezikom, već je u pitanju celokupan pristup - obuhvata i menadžment medijskih kuća, izbor sagovornika, izbor tema, prostor koji se ovim temama daje, itd.”

U razgovoru su učestvovali novinarke i novinari domaćih štampanih i elektronskih medija, koji su davali sugestije o tome šta bi još priručnik trebalo da uključi, kako bi bio što praktičniji i pristupačniji njihovim kolegama, dok su profesorke i profesori novinarstva, diskutovali o Deklaraciji o potrebi uvođenja teme rodno osetljivog izveštavanja na studije medija i novinarstva.

Ova tema biće aktuelna i u narednom periodu, a njeni pokretači postavljaju pitanje - ako nije bitno da li se kaže psiholog ili psihološkinja, kada govorimo o ženama, da li to važi i kada se govori o muškarcima?