Jezik tabloida postaje uzor

Jezik medija bi trebalo da bude uzoran, ali nažalost, kao dominantan nameće se jezik tabloida", rekao je na skupu koji je organizovalo Udruženja novinara Srbije profesor Aleksandar Milanović.

Lingvista Vlado Đukanović ocenio je da su dva osnovna problema koja nepovoljno utiču na kulturu govora - nesređenost misli i pogrešno, odnosno doslovno shvaćena krilatica "Piši kao što govoriš".

"Srpski jezik je vrlo malo odmakao od perioda od pre dva veka i od reforme Vuka Stefanovića Karadžića. Naša jezička norma ne prati savremeno stanje u jeziku, a jezički priručnici su zastareli i nepotpuni", rekao je Đukanović.

On je upozorio da odgovore na pitanja kao što je kako se transkribuju strana imena u srpskom jeziku nema gde da se proveri. Među primerima na koje je ukazao jeste i ime jednog od najvećih svetskih književnika Šekspira, koje se u domaćim medijima piše i izgovara na četiri načina - kao "Viljem", "Vilijem", "Vilijam" i "Viljam", dok popularnog britanskog princa svi složno zovu "Vilijam".

Đukanović i Milanović posebno su ukazali na opasnost od takozvane "lektorske hipernormativnosti", odnosno bukvalnog tumačenja određenih jezičkih pravila, koje dodatno zbunjuje novinare.

Aleksandar Milanović je podsetio da je početkom 20. veka, posebno tokom dvadesetih i tridesetih godina i posle Drugog svetskog rata, novinarski izraz presudno doprinosio razvijanju srpskog jezika. Prema njegovim rečima, danas je razlika između "žute" i "ozbiljne" štampe veoma mala, a jezik vesti s estrade počeo je da osvaja i političke, kulturne i naročito sportske rubrike.

Urednik kulturne rubrike u NIN-u Dragan Jovićević ukazao je i na nepovoljan jezički uticaj relativno nove forme, takozvanih foruma na internetu, na kojima novinari neposredno komuniciraju sa čitaocima i nesvesno im prilagođavaju svoj rečnik.

Na degradaciju srpskog jezika posebno utiče mešavina engleskog i srpskog - malograđanski anglosrpski jezik koji su u početku koristili rok kritičari, potom novinari koji prate modu i film, a sada se sve više koristi i u elektronskim medijima.

Novinari koji žele da razreše neke od svojih jezičkih nedoumica mogu da potraže odgovore na internet stranici www.mukesajezikom.rs .