EXIT 09:Ovo ne smete propustiti 3&4

Sve informacije o ovom, za našu zemlju veoma bitnom kulturnom dešavanju, možete pronaći na zvaničnom sajtu.

Za razliku od prvih nekoliko godina, kada se festival razvijao i rastao uz sve zgode i nezgode koje prate logistiku jednog toliko velikog događaja, sada je sve u vezi sa EXIT-om veoma jednostavno i nijedan ljubitelj muzike koji od 9. do 12. jula želi da se nađe na Petrovaradinu ne bi trebalo da ima problem sa organizacijom odlaska u Novi Sad.

Karte se mogu i dalje naći u prodaji po ceni od 9.990 dinara za sva četiri dana (za one koji nisu bili dovoljno ažurni da ih nabave u pretprodaji po daleko nižim cenama).

U svakom slučaju je daleko isplativije nabaviti četvorodnevnu ulaznicu, pošto se jednodnevne karte kreću po ceni od 3.490 dinara za prva dva dana, dok će karte za treći i četvrti dan koštati 3.990 dinara.

Vozne i autobuske karte do Novog Sada je moguće nabaviti i na sâm dan putovanja, i cena u jednom pravcu se kreće od nekih 400, pa i do 1000 dinara.

Tokom festivala u našoj severnoj prestonici iznajmljuje se veliki broj stanova, tako da je isplativije ići na tu varijantu, ako već putujete sa velikim društvom.

U suprotnom dovoljno je samo stići do Novog Sada i uživati u muzici.

Pročitajte preporuke za prvi i drugi dan "EXIT" festivala

Pogledajte program i satnicu festivala

Dan treći - Power plants

Trećeg dana nam EXIT nudi žanrovski najraznovrsniji program, tako da se očekuje da će "Main Stage" privući ljude svih profila i uzrasta. Od 21 čas imaćete priliku da čujete Peti Smit, kao uvod u sve što sledi kasnije.

Kada je Majka Panka u pitanju, nema tu mnogo šta da se priča. Peti Smit je Peti Smit, bilo da ima 32 ili 62 godine. Iako spada u najstariju generaciju rok velikana i neki smatraju da je njeno vreme prošlo, ne nasedajte na to, jer ona zvuči apsolutno fenomenalno u svakom izdanju. Bolja vest je i da ćemo, pored numera sa novog albuma The Coral Sea, imati priliku da čujemo i veliki broj njenih najpoznatijih pesama, tako da će užitak biti potpun. Starija publika će se podsetiti vremena u kome je rok bio dominantna pokretačka životna sila, dok će omladina dobiti priliku da razume kako zvuči, a i izgleda prava muzika.

Nakon Peti, ponovo nam u posetu dolazi prvi veliki elektronski bend koji je, i 40 godina posle osnivanja, uspeo da ostane jednako inspirativan i relevantan. Posle fenomenalnog nastupa na prepunom Tašmajdanu pre četiri godine, "Kraftwerk" nam stižu da bi se osvrnuli na sva svoja najpopularnija izdanja, svega dva meseca pre nego što će objaviti kolekciju re-masterovanih albuma od 1974. do 2003.



Iako su poznati po tome što svoju muziku nisu previše prilagođavali aktuelnim trendovima, kao i po tome što na njihovom koncertu, ipak, nećete moći mnogo da đuskate (to je više audio doživljaj), činjenica da će šou biti nabijen hitovima iz više decenija čini ga privlačnim i za one koji elektronsku muziku doživljavaju samo kao nešto uz šta se njišete na splavu pre nego što krenu narodnjaci. Uprkos pretežno minimalističkim aranžmanima, numere kao što su Autobahn, We are the robots, Tour de France, i meni najdraža Man Machine neće izostati, što znači da će biti legendarnih numera na sve strane. Pored toga, očekuje se vrhunska zabava i zato što su čuveni Nemci u poslednjih pet godina nastupili na svega par festivala (prošle godine su bili hedlajneri na Koačeli, gde su održali nezaboravan set uz spektakularna vizuelna pomagala).

I dalje nije poznato šta nam pioniri elektronike spremaju scenografski, ali činjenica da su početkom ove godine održali više koncerata u Nemačkoj i Britaniji gde su posetioci mogli da vizuelne elemente posmatraju specijalnim 3D naočarima, samo nam dodatno utiče na očekivanja.

Na kraju, na glavnu binu stiže, ni manje, ni više, nego potomak slavnog Hermana Melvila. Ričard Melvil Hol, nama poznatiji kao Mobi (eto, sad znamo odakle mu nadimak). On u Srbiju dolazi sa novim izdanjem Wait For Me, koje je svetu predstavljeno pre nedelju dana. Naravno, Mobi nam je svima manje ili više poznat, makar kao čovek čija se muzika često pušta u prodavnicama i kafićima. Ono zbog čega je bitno da nastup ne propustite jeste činjenica da, posle više godina, Mobi ponovo na turneju polazi sa čitavim bendom, i fokusira se najviše na instrumentalno izvođenje muzike.

Ovo nam svakako najavljuje dosta žešći nastup od njegovih generalno statičnih di džej setova, tako da se spremite za vatromet pratećih vokala i novih aranžmana.

Treba napomenuti i da, uprkos tome što je osnovna namera turneje da promoviše novi album, Mobi uvek izvodi sve (ili barem većinu) svoje najveće hitove, tako da će prisutni moći da čuju „Porcelain“, „Why does my heart feel so bad“, kao i „Natural Blues“, „We are all made of stars“... Svakako privlačno za mase.



A onda za one koji žele da EXIT dožive kao celonoćno hodočašće, vreme je da se prebacimo na "Dance Arenu", gde nam stiže jedan od najboljih francuskih izvoznih produkata. Ne, nije u pitanju "Daft Punk", kao ni "Air", već Etjen De Kresi (Etienne De Crecy), čuveni haus di džej koji ipak poštuje svoje kulturne korene, te ubacuje dosta analognog programiranja, kao i razne elektronske žanrove u svoje pesme.

Dosta repetitivan, ali zabavan do srži, Etjen je oduševio hiljade ljubitelja kasnonoćnog đuskanja na svojoj novoj turneji, gde nastupa u ogromnoj svetlećoj kocki (pogađate, on stoji u centru iste, dok se svetla na ivicama pale i gase, ili menjaju boje). Dok se nadamo da ćemo i mi moći da buljimo u kocku koja nekako skakuće u ritmu hausa, Etjen bi trebalo da svima pruži odličan završetak večeri, naročito ako budete želeli da izbacite višak energije koja će vam se skupiti za vreme nešto „mirnijih“ nastupa "Kraftwerka" i Mobija.

Pritom ne treba da zaboravite ni na "Dubiozu Kolektiv", Aleksa Metrika (Alex Metric), "Grandmaster Flash", kao i nebrojene zanimljive di džej nastupe na manjim binama.

Dan četvrti: Ever fallen in love (With someone you shouldn’t’ve)

Poslednjeg dana sve je jasno, i glavnim bendovima na "Main stageu" ne treba mnogo najavljivanja.

"Prodigy" je našoj, kao i svakoj drugoj publici, veoma poznat još od 1995. godine. Najbolji drug i imenjak Lijama Galagera, g-din Haulet, kao i Kit Flint i Maksvel, posle četiri godine ponovo dolaze u Srbiju. I ovaj put imaju novi album, i to jedan sa još „većim“ bitovima nego inače, i ponovo se očekuje razularena i razjarena rulja koja ne planira da u ponedeljak ujutru ide na posao (trezna, odmorna, ili inače). Biće epski doživljaj đipati uz Breathe, No Good, Firestarter i sve ostalo, razočaranja neće biti.

A pre "Prodigy"... Ska, ska, ska, ska, ska, ska, ska. I "Madness" imaju novi album, i ponovo sviraju sa sedam članova, što znači da će instrumentacija biti dovoljna da svakoga digne na noge. Iako su još 1980. planirali da dođu u Srbiju, već 29 godina čekamo da se ti planovi i realizuju, tako da se očekuje navala ozbiljnih poštovalaca muzike, starijih, ali i mlađih generacija na koje je ovaj kultni bend imao uticaj.

Pored "Madness", gledaćemo i još jednu veteransku, ali beskrajno zabavnu grupu. Pogađate, u pitanju su "The Buzzcocks", koje smo, takođe, imali priliku da pre tri godine gledamo uživo u Beogradu. Sada će oni biti glavni na "Fusion stageu", ali, nažalost, organizacija je ispala takva da će se njihov koncert u potpunosti preklapati sa nastupom "Prodigy", pa ćete morati dobro da odmerite koje i kakve hitove ćete želeti da slušate. Na novoj turneji "Buzzcocks" uglavnom izvode sve numere sa svoja prva dva albuma, Another Music in a Different Kitchen i Love Bites, kao i hitove sa svih ostalih izdanja.



Na "Fusion stageu" ove godine nam dolaze i "Mando Diao", slatki švedski rok bend zanimljiv svim generacijama. Sa njima nema mnogo kalkulacije: lepo odeveni i momci sa dužim kosicama i frizuricama praše garažni-indi rok i opušteno izbacuju jednu pevljivu numeru za drugom. S obzirom na to da sviraju tek od dva ujutru, dobra je ideja da odete na ovo ako želite da ostanete budni, a ne zanima vas elektronska muzika.

Ali zato... Pravi i najveći dragulj večeri čekaće vas od 2:30 na "Suba stageu" U pitanju je brazilski/engleski di džej Amon Tobin, legendarni sempler koji je od sredine 90ih godina prošlog veka poster-dečko "Ninja Tune-a". Kao da vam treba veća preporuka.

Njegova izrazito višeslojna muzika koja se, ni po atmosferi, a ni po aranžmanu ne može svrstati u klasičnu „di džej elektroniku“ evocira širok spektar emocija kod svakog ozbiljnog slušaoca muzike. Od brzog "Bricolage-a", na kome je eksperimentisao sa d’n’b, džezom, hip/trip hopom i ostalim šizofrenim melodijama devedesetih, do ćudljivog i često egzotičnog "Foley Room-a", od Amona možete očekivati sve, a ponajviše ozbiljan nastup dostojan raznih muzičkih velikana.

Kritičari često ne preteruju kada kažu da je Amonova muzika nešto što se ne može uporediti ni sa jednim drugim, a naročito elektronskim, izvođačem. Brazilac odgojen u Britaniji ima toliko istančano uho za sâmu muziku uz obilje instrumenata i semplova uživo kombinuje džez i bosa novu, d’n’b, klavirske ( a la Aphex Twin jezive) i gudačke melodijske stubove i, u principu, stalno kreira neviđeno sređeni haos koji je pravi užitak za uvo.

Dodatni plus što nastupa kasno noću, biće to spektakl psihoze.