MARKOS VALE:Legenda bosa nova zvuka

Kada ste bili mali pohađali ste časove klasičnog klavira, kako ste ušli u džez i bosa novu i krenuli da stvarate popularnu muziku?

Čak i pre nego što sam počeo sa klasičnim obrazovanjem, što je bilo sa nepunih šest godina, bio sam veoma zainteresovan za muziku, zbog roditelja koji su imali mnogo ploča. Mene je privukao džez, slušao sam Benija Gudmana (Benny Godman) i Glena Milera (Glenn Miller).

Na mene su uticali mnogi muzičari, ne samo džez, već mnogi crni američki muzičari zato što ritam i bluz imaju sličnosti sa sambom - tradicionalnim brazilskim ritmom.Takođe, tu su uticaji bajane (baião) koja stiže sa juga Brazila i konačno od 1958. godine - bosa nova, kada sam čuo ploču Žoaa Žilberta (Joao Gilberto) „Chega De Saudade“ koja je imala najjači uticaj od svih.

Bosa nova je jaka u mojoj muzici, ali, takođe, tu su još neki uticaji koji zajedno čine moj stil bosa nove, koji odskače od onog tradicionalnog. Moja muzika je bosa nova, ali sa još nekim ukusima i ritmovima koje mnogo volim.



Kada pitate nekoga ko je samo čuo da tamo negde postoji brazilska muzika da vam navede i neku pesmu, čućete da navodi klasik “Girl From Ipanema” ali i vašu “Summer Samba”(Samba de Verão). Da li ste očekivali da će “Summer Samba” postati planetarni hit?

Kada stvaraš pesmu nikada nemaš ni blagu ideju koliko daleko to moze otići, što je dobro, ako pomisliš na to - postaješ zabrinut. Prvo veliko zadovoljstvo pisanja pesme je lična sreća, zato što stvaraš muziku i misliš “ovo je lepo, dopada mi se” ali onda tu pesmu moraš pokazati nekome, ne znaš da li će se dopasti tvojoj majci, ocu i devojci, ako ne znaš to - onda pojma nemaš da li će se dopasti publici.

Kada je pesma “Summer Samba” postala svetski hit, to je za mene bilo veoma veliko i prijatno iznenađenje, ali nikada nisam mogao da pomislim da će se tako nešto desiti.

Kako se osećate, sada, kada pomislite na milione ljudi koji realno ne razumeju reči pesme “Summer Samba” kada je pevate na portugalskom jeziku, ali se osećaju prelepo i ispunjeno dok je slušaju?

Imam tu privilegiju da se bavim muzikom što mi daje priliku da umetnošcu komuniciram, iako na drugom jeziku. Važna je muzika, ritam, melodija i harmonija. Onda mozeš komunicirati bez obzira na jezik. Muzika je univerzalna.

Kada sam došao prvi put na ove prostore, konkretno u Makedoniju, bio sam iznenađen publikom koja je bila iskreno uzbuđena. Bio sam zabrinut, nisam znao da li znaju uopšte za moju muziku.

Energija koju publika daje je fantastična i zaista to je privilegija. Svakog dana sam zahvalan na talentu i idejama koje me čine muzičarem. Ima nečeg duhovnog u tome.

Mislim da će te se veoma iznenaditi kada dođete u Srbiju i vidite kako publika, ovde, reaguje na vašu muziku…

Nadam se! Veoma smo nestrpljivi da sviramo na ovim prostorima. Pripremio sam dobar šou sa svojim bendom i gosćom Vandom Sa. Dosta smo vežbali i isčekujem i nadam se da će se publici šou i dopasti.

Koja je prva ploča koju ste kupili u životu?

Da se prisetim… Prva ploču su činili upravo ritmovi sa juga Brazila. Bajana koja je potpuno drugačija od sambe. Luiz Gonzaga je bio veoma popularan u Brazilu, svirao je harmoniku i promovisao bajanu.

Prvi album koji sam kupio je upravo album Luiza Gonzage, bajana sa juga Brazila.

Želeo sam tada da sviram harmoniku, i posle učenja klavira krenuo sam sa časovima harmonike a kasnije i gitare.

Da li imate vremena da polušate i neke nove i mlade muzičare koji se pojavljuju, ili ste okupirani stvaranjem sopstvene muzike?

U poslednje vreme sam uživao u muzici jednog novog umetnika iz Brazila, zove se Marselo Kamelo (Marcelo Camelo) i nekada je bio član sastava "Los Hermanos", njegov cd mi stoji stalno u cd plejeru.



Šta je najveće i najinteresantnije otkriće do kog ste došli posle toliko godina u muzici?

To da je stimulativna i daje mi uvek novu energiju. Kada je moja muzika ponovo otkrivena u Londonu - sve je počelo tamo osamdesetih godina kada su "BeeGees" saznali za moju muziku. Tada sam počeo da putujem i nastupam po Evropi i izdajem svoju muziku za evropske etikete i to mi je dalo mnogo energije. Bio sam veoma srećan, danas verovatno još više uživam u turnejama i sviranju na potpuno drugačijim i novim mestima.

Posle četrdeset i pet godina karijere, ići na turneje i raditi neke nove stvari, sarađivati…, veoma je stimulativno za mene.

Turneje su ipak i naporne ali u isto vreme to je prilika da se proputuje ceo svet, otkriju nova mesta i upoznaju novi ljudi. Šta vam se dopada na nastupima i turnejama koje imate baš u Evropi?

Ono što me najviše uzbuđuje jeste to da me je muzika povela širom sveta, a imam sada priliku da se predstavim publici kojoj nikada nisam. A to je veliki izazov. Pevam na portugalskom, radim što inače radim i uvek pomislim da li će se publici sve to dopasti i da li će biti uspešan nastup.

Dobro je preispitivati se, jer ako se ne menjam i ne rizikujem i ne ulazim u nešto novo, i ne predstavljam se novoj publici, to nisam ja

. Upoznavanje ljudi, mesta i kulture je za mene zaista fantastična stvar!

To su sve dobre stvari koje su vam muzika i muzička scena donele, ali da li postoje neke loše stvari na sceni koje vam ne prijaju?

Spadam u drugu generaciju bosa nova izvođača, pre mene tu su bili Antonijo Karlos Žobim (A.C. Jobim), Žoao Žilberto (Joao Gilberto) i Karlos Lira (Carlos Lira) - moji idoli. Mi smo uvek težili kvalitetu. Kada govorimo o lošoj strani muzike onda govorimo o komercijalnoj muzici, ljudima koji je prave da bi je tretirali kao robu, gotov proizvod spreman na prodaju, a ne muziku. A, postaju uspešni i zauzimaju prostor kvalitetnoj muzici.

Muzika je privilegija koju moraš tretirati sa mnogo ljubavi, kao ženu. Komercijalna muzika nije prava stvar! To me čini tužnim

Kao kompozitoru da li vam je teško da čujete kako vašu muziku neko drugi prevodi i peva?

Suštinski ne. Postoje neke brazilske pesme i reči koje ne možete prevesti na drugi jezik. Kada govorimo o ljubavi, moguće je prevesti, ali neke druge pesme imaju vrlo brazilski osećaj – politička unutrašnja stvar ili brazilska emocija.

Kao recimo reč “saudade” to se ne može prevesti?

Upravo tako! To ne možete prevesti. Moja pesma “Viola Enluarada” je bila veliki hit u Brazilu ali ju je nemoguće prevesti na drugi jezik. Ona govori o političkim stvarima i ako je prevedete, tekst će značiti nešto sasvim drugo.

Otvorenog uma prihvatam sve to, ali ponekad, moram vam priznati, da mi se neke verzije i prevodi uopšte ne dopadnu. Postoje takvi trenuci ali postoje i oni prevodi kojima sam zadovoljan.



Ove subote dolazite u Srbiju, na Beogradski džez festival, da li ste čuli nešto o Srbiji, znate možda nekoga sa ovih prostora ili slično tome?

Ne znam nikoga. Iako sviramo osamnaest koncerata za dvadeset dana, nadam se da ću imati malo vremena da upoznam i nekog lokalnog umetnika sa kojim ću razmeniti ideje ili možda napraviti neku saradnju.

Da li imate neku poruku za vaše fanove ovde u Srbiji?

Treba da znate da ćemo svirati najbolje što znamo, članovi benda koji me prati već dugo vremena su najbolji muzičari Brazila. Imam spremne aranžmane ali sam otvoren i za improvizacije koje menjam od mesta do mesta u odnosu na publiku. Svirka u Beogradu biće drugačija od onih na ostalim mestima.

Volimo da sviramo uživo i nadam se da ću vam dati energiju koju ćete mi vi vratiti i da će biti veoma zanimljiva svirka!

Preslušajte ovaj intervju na B92.fm

Slušajte Markosa Valea na B92.fm

Preslušajte i ostale izvođače ovogodišnjeg Džez festivala