Summercase 2008.

Ako se nekome slučajno učinilo da je 110 evra za dvodnevnu propusnicu za neki festival mnogo, strašno ste se prevarili. Ovaj festival svojom snalažljivošću i (za razliku od daleko poznatijih manifestacija), dobrim osećajem za kombinovanje, u dva od možda četiri najlepša grada na svetu, privukao je toliko dobrih i, što je bitnije, zabavnih izvođača, da vam garantujem da nećete izdržati preopterećenje toliko dobrom muzikom u svega četrdesetak sati.

Nije da Španiji fali sâmih muzičkih manifestacija, ali broj, veličina, i kvalitet dešavanja u njihovoj zemlji nikada nije mogao da se meri sa imenima i veličinama drugih muzičkih događanja u svakoj drugoj zapadnoevropskoj zemlji. Najbolje što se na španskoj festivalskoj sceni desilo...ikada...bilo je osnivanje „Benicassim-a“ na obali, blizu Valensije.

Ovaj, takođe alternativni događaj, iako uvek veoma haotične i neprimereno sklopljene postavke, privlačio je na desetine hiljada ljudi samo zbog fenomenalne lokacije, sunca, plaže, i veselih ljudi. Ove godine ta haotična postavka ostaje, i odlično je pitanje kako će organizatori uklopiti publiku za "hedlajnere" koji su Leonard Koen (Leonard Cohen), "Gnarles Barkley", Triki (Tricky), Morisi (Morrisey), "My bloody valentine" i Mika. Prodaja karata im takođe ide slabije nego prethodnih godina, no to je slučaj sa većinom festivala ove godine, mahom jer su imali problema da tematski uklope „line-up“.

Zatim, druga originalna ideja za najbolju muzičku žurku ikada, "Ibiza Rocks", počela je da propada kada su mali, ali neprevaziđeno zabavni „nadolazeći“ bendovi koji su tamo nastupali prethodnih godina, prestali da budu mali. Samo neki od primera su "Razorlight", "Kaiser Chiefs", "Kasabian" i "Hard-fi". „Mali“ bendovi koji će ove godine na ostrvu zvanom žurka zabavljati ono malo, uglavnom britanskih rokera, što se tamo skupi, nisu ni približno zanimljivi kao njihovi prethodnici, tako da je španskim organizatorima bilo jasno da će morati dobro da zapnu, ne bi li imali veliki muzički događaj u svojoj zemlji.

Onda su u pomoć pritekla dva od sigurno četiri najlepša grada na svetu. Madrid i Barselona su blagovremeno „shvatili“ da će im biti neophodan barem po jedan solidan muzički događaj u toku leta, ne bi li obogatili i kompletirali turističku ponudu. Kao rezultat, pre dve godine nastao je, samo nakratko, skromni "Summercase", koji se, ni kriv ni dužan, našao kao najbolji evropski (ne svetski jer "Lollapalooza" kida ove godine) muzički festival za 2008, i to bez konkurencije. Čak je, ili će biti, toliko dobar da vam predlažem da štedite pare za voznu kartu, samo da se nađete tamo (bilo koji grad, moj izbor je Madrid) na par dana. U jutarnjim časovima imaćete mnogo toga da radite, ali o tome više reči nakon obrazloženja vezanih za sâm festival.

Zašto je baš "Summercase" najbolji, a ne bilo koja druga manifestacija? Prvo i osnovno, zato što traje svega dva dana, što znači da neće biti popularnih „razvlačenja“, kada imate tri zanimljiva benda u četiri ili pet dana nekog festivala. Drugo, upravo zato što nije „veliki“ muzički događaj kao takav, što znači da nećete morati da kampujete, da se ne kupate, da gledate da vas neki medved ne pojede, ili da umrete u Kalifornijskoj pustinji usled temperaturnih oscilacija. Treće, zato što se, kako god okrenete, nalazi u jednom od najlepših i ne preterano skupih gradova sveta, tako da ćete moći da budete pravi turista koji se zanima za sve i svašta, a da vam grad neće biti samo usputna stanica do nekog sela ili šume.
Četvrto, zato što stvarno nudi raznovrsan "line-up", ali bez preteranog skakanja krive na „žanrometru“- u prevodu, biće za svakoga po nešto, ali su šanse da će se u publici ipak naći ljubitelji dobre zabave, klasične britanske žive svirke, velikana gitarske muzike i dosta omladine koja bi da đuska. To su, priznaćete, najpoželjnije grupe ljudi za zabavu.

Zašto toliko potenciram „zabavu“, možda će se neko zapitati? Odgovor na to takođe je jednostavan- kada ste fan nekog benda, idete na solo koncert, gde će vaš omiljeni bend moći u potpunosti da se posveti sebi i vama, da svira dva i po sata, dosta opskurnih pesama, sa konkretnom scenografijom i sl. Fanovi koje ćete naći na festivalima su jako retko fanovi nekog benda- to su ljudi koji žele da đuskaju, da se napiju sa društvom, i da muzika bude dovoljno zabavna i slušljiva da im pažnju drži minimum 48 sati. I, po mogućnosti, da se nađe neki od njihovih omiljenih i/ili po nastupu/izgledu/zabavi nadaleko čuvenih bendova . Što nas dovodi do impresivne postavke, gde ćete naći aktuelne rok, dens i elektronske bendove, velikane svetske scene, legendarne povratnike, ali i mlade nade kojima je ovo prva prilika da se dokažu pred širokim narodnim masama.

Prvog dana u Barseloni će nastupiti "Interpol", "The Verve", "Sex pistols", "Primal Scream", "Grinderman", Ian Braun (Ian Brown), "Maximo Park", "2manydj’s", "The long blondes", i mnogi drugi, dok ćete u Madridu imati priliku da slušate "Kaiser Chiefs", "Kings of Leon", "M.I.A", "The Breeders", "Mogwai", "CSS", "The Kooks", "Sex Pistols", "The Raveonettes", "The Stranglers", Tigu (Tiga), "Biffy Clyro" i dosta ne-toliko-poznatih, ali verovatno načisto ludih bendova.

Naredni dan postavke će biti iste, ali će se zameniti gradovi. Zašto je "line-up" odličan i raznovrstan nakon nabrajanja verujem da nema potrebe da vam objašnjavam.

Moj lični favorit je upravo "Interpol" koji, doduše, i nije preterano zabavan, ali zato sviraju tek nekoliko koncerata u Evropi, a Madrid i Barselona su svakako najlepše lokacije od ponuđenih (osim ako ne želite da idete u Gdanjsk, Feraru ili neki manji grad u Finskoj ili Norveškoj).

Pored toga, među navedenim izvođačima su verovatno jedini hladni i hirurški precizni pri svirkama, ali nose emocije „druge vrste“, tako da nećete ostati uskraćeni za jedno „vantelesno iskustvo“, uprkos tome što sa tog nastupa svakako nećete otići sa smeškom i u "disko Stu " raspoloženju.

Bend na koji bi, takođe, trebalo da obratite posebnu pažnju su "Kings of Leon". Dok su svi ostali ili (već) legendarni, ili izuzetno zastupljeni na muzičkim televizijima, radijima, pa i na kocertima u komšiluku, ovaj rok bend je naizgled postao nešto manje primetan kako je vreme odmicalo, no to je samo vrhunska optička varka u Istočnoj Evropi, jer su "Kings of Leon" naprosto eksplodirali u sâm vrh svetske muzičke scene (bukvalno iznad "Franz Ferdinand", ali nešto manje od "Muse", pa recimo kao "White Stripes", samo što kritičari ne pričaju o njima toliko, jer se ne trude da eksperimentišu...recimo), tako da će ove godine biti i "hedlajneri" onog, „kao“ najvećeg svetskog festivala, koji se zove „Glastonbury“. U krajnjem slučaju, mnogo su bolji nego "The Raconteurs", i mnogo slušljiviji nego "My morning jacket" i mnogo sve više od nekih drugih relativno mejnstrim bendova koji... eto, ne silaze sa stranica svetske muzičke štampe. A, i sa njima je odlična žurka, potpisujem ličnim iskustvom puta tri.

U svakom slučaju, biće tu muzike za sve, a svaka „vrsta“ muzike imaće više predstavnika, tako da će se različite generacije, intelektualna i životna opredeljenja naći zajedno, i sigurno će biti spektakl.

Što se samih karata tiče, tu je sve jasno- ulaznica za dva dana je 110 evra, dok je dnevna karta 60 evra, ali nikako ne bi trebalo da pomislite da se radi o velikoj cifri, naprosto zato što ćete svaki dan moći da vidite ne jedan ili dva, već barem šest ili sedam koncerata.

Ako razmišljate o tome kako da provedete vreme van koncertne atmosfere, sigurno već znate dosta toga o oba grada, i sigurno je da ćete lako naći povoljan smeštaj, pošto su hosteli odlično rešenje, a velika većina je veoma dobro opremljena i nalazi se na fenomenalnim lokacijama, odakle vas samo nekoliko ćoškova deli do centralnih ulica, a i prevozni sistemi u oba grada su toliko dobri, da nećete imati ni najmanji problem da bilo gde stignete za desetak minuta. Za više detalja o tome šta možete raditi u oba grada ako niste na koncertima, možete pročitati naše vodiče kroz Madrid i Barselonu.

Kada pričamo o putovanju u Španiju, dobra vest je da španska ambasada više nije toliko rigorozna kada govorimo o predaji dokumenata za vizu, te je gotovo izvesno da tu nećete imati problema. Avionske, a tek vozne ili autobuske karte već mogu biti veliki problem, jer ćete za odlazak na Iberijsko poluostrvo sigurno morati da se dovijate kako znate, pošto sâme avionske karte nisu nimalo jeftine (ako za Madrid uzimate desetak dana unapred, mogu ići i do 450 ili 500 evra za ekonomsku klasu!). Odlično rešenje za to mogu biti turistički aranžmani, koji uglavnom objedinjuju i smeštaj i prevoz, mahom autobuski. Znači, ako „ubodete“ aranžman koji obuhvata dva dana festivala u Barseloni, to je možda i najbolja opcija da tamo odete. Ukoliko vam se ta ideja ne dopada, i želite da idete na svoju ruku, povratnu avionsku kartu "lou-kostom" za svega stotinak evra možete naći iz Budimpešte preko "Wizzair". Pošto su španski hosteli mahom odlični, a noćenje uglavnom ne košta više od 40 evra, čak ni u samom centru grada, najlakši pregled i osobine svakog smeštaja dobićete na www.hostelworld.com

Kada je prestonica u pitanju, situacija je nešto drugačija, jer većina turističkih agencija nema ponude za odlazak tamo. Najbolji aranžman koji vam nudi mogućnost odlaska u Madrid jeste jedan od mnogobrojnih izleta na Majorku, koji se takođe mogu rezervisati za ne-mnogo-više-novca od prosečnog putovanja u Grčku. Let od Majorke do Madrida traje oko 40 minuta, a preko nebrojenih "lou-kost " kompanija, pa i preko „Iberia airlines“ povratnu kartu možete naći za pedesetak evra. Nije loša avantura za leto, a plaže su mnogo bolje nego u Južnoj Evropi, to je barem lako zaključiti.

Iako nisu u pitanju male pare, iskustvo je zagarantovano odlično, tako da vredi žrtvovati i ušteđevinu za spajanje lepog i korisnog u, po meni, najlepšoj zemlji na svetu.

Jedino što je loše u vezi ovog festivala je što ne možete da budete na oba mesta u ta dva dana.