The Quest for Cosmic Justice

za

U svakom od četiri poglavlja knjige, Sowell suprotstavlja desnu i levu viziju nekog aspekta društva, pokazujući da se leva vizija zasniva na veri da je moguće postići raj na zemlji te da će to svojom mudrošću uraditi intelektualci, koji su moralno i politički superiorni u odnosu na običan svet.

Medjutim, ti isti intelektualci – novinari, političari, umetnici, i profesori univerziteta, pre svega - ne znaju elementarne činjenice vezane za probleme čija rešenja nude, niti osećaju i najmanju potrebu da se sa tim činjenicama upoznaju. Oni nikad ne proveravaju koji su zapravo efekti multikulturalizma, zabrane visoke gradnje ili dodatnih ulaganja u državne škole. Naprotiv, oni ignorišu istorijske i ekonomske realnosti podrazumevajući da plemenite namere i grandiozni ciljevi rešavaju svaki problem.

Jedan od tih grandioznih ciljeva je kosmička pravda – društvo u kojem svako dobija ono što je zaista zaslužio, svojim zalaganjem, kvalitetom i objektivnim rezultatima. Ta pravda je fundamentalno drugačija od zemaljske pravde, koja se sastoji u vladavini zakona i jednakim pravilima za sve.

Ali, kao što pošteno sudjena utakmica ne garantuje nerešen rezultat, niti čak pobedu boljeg tima, tako ni pravedna država ne garantuje ekonomsku jednakost svih gradjana ili kvalitet života u skladu sa njihovim zaslugama. U kosmički pravednom društvu, svaki kriminalac je kažnjen, svaki trud nagradjen i svaka bolest izlečiva. U zemaljski pravednom društvu ubice se ponekad puštaju na slobodu zbog nedostatka dokaza i proceduralnih grešaka, u javnosti se pojavljuju mediokriteti čiji je uspeh rezultat spleta okolnosti, a lekari prave greške sa tragičnim posledicama.

Levičare veoma gnevi ova neadekvatnost zemaljske pravde merene kosmičkim aršinom. Oni uzroke te neadekvanosti vide u korumpiranosti političara i gluposti masa, a rešenja u sve većoj ulozi prosvetljenih predstavnika države u svim oblastima društva. Medjutim, upravo ti prosvetljeni predstavnici su tokom dvadesetog veka doveli do nove rasne segregacije, zagadjivanja, pravnog haosa i koncentracije moći u rukama političke elite, sve pokušavajući da diskriminaciju, zagadjenje i nejednakost svedu na nulu, kako kosmička pravda zahteva – tvrdi Sowell.

Inspirisan njihiovim idejama, Vrhovni sud Amerike već nekoliko decenija svojim ekstravagantnim interpretacijama praktično krši američki ustav da bi proširio ingerencije savezne države zarad navodnog približavanja utopijskim idealima pravde i jednakosti. Medjutim, kada pojedinačne sudije dele pravdu umesto da sprovode zakon u društvu se stvara nestabilnost a ogromno vreme gubi na beskonačna parničenja jer gradjani moraju da nagadjaju sudijin osećaj za pravdu umesto da se oslanjaju na zakon.

Još jedan veliki greh levičara je njihov nepromišljeni pacifizam, smatra Sowell. Ovi ”gradjani sveta” izlažu sve Amerikance velikim opasnostima svojom filozofijom razoružavanja baziranoj na premisi da bez vojske i oružja ne bi bilo ratova. Sowell, medjutim, smatra da je istina obrnuta i to ilustruje dvema istorijskim epizodama. Pod pritiskom progresivnih intelektualaca prošlog veka, kao što su Bertrand Rusell i John Dewey, Engleska i Amerika su se izmedju dva rata bavile diplomatijom umesto da su se naoružavale, što je Churchill smatrao glavnom razlogom zašto se Hitler uopšte usudio da krene u svoje pohode. A nekoliko decenija kasnije, uprkos pritisku intelektualaca, Reagan je naoružao Ameriku do zuba što je dovelo da njene pobede u hladnom ratu, bez ispaljenog metka.

protiv

Većina ideja prisutna u ”Traganju za kosmičkom pravdom” se može naći u Sowellovim drugim knjigama, kao što su ”The Vision of the Anointed” (Basic Books, 1996), ”A Conflict of Visions” (Basic Books, 1986 – srpski prevod u najavi) i ”Black Rednecks and White Liberals” (Encounter Books, 2005) a vodi poreklo bar od Adama Smitha. U tom smislu, ove ideje su stare i veoma dobro razradjene.

Uprkos tome, Sowellova primena ovih ideja na dnevno-politički kontekst je ponekad zbunjujuća. Ideja da je u interesu gradjana da se država preventivno naoruža u odbrambene svrhe, na primer, nije isto što i ideja ”preventivne” agresije na druge zemlje, kao što su Irak i Iran.

sve u svemu

Jedna od glavnih poruka koja se provlači kroz sve Sowellove tekstove je potreba da se političke teorije podvrgnu činjeničnoj proveri. Ako se tvrdi da su mladima potrebni idoli iste rase ili pola da bi bili uspešni, onda to treba i da se proveri. Ako se tvrdi da je negovanje različitih nacionalnih identiteta u okviru jedne države rešenje za nacionalizam, i to treba da se proveri. Inače, Sowell smatra da istorija pokazuje upravo suprotno, i kao jedan od primera navodi i multikulturalnu politiku SFRJ.

Sowell smatra da levičari svoje političke protivnike ne vide samo kao ljude koji nisu u pravu, već kao ljude koji žive u grehu. Ako je to tačno, to može da objasni zašto ih ne zanimaju eventualni argumenti koji stižu sa suprotne strane. Kada mislite da je nečiji stav rezultat njegove sebičnosti i zlih namera, nema ni potrebe da slušate šta priča.

“Traganje za kosmičkom pravdom” u srbiji

Sowella je nemoguće strpati u srpske političke kalupe. On je veliki zagovornik slobodnog tržišta, ali i veliki protivnik mnogih ideja koje se u Srbiji smatraju proevropskim i veoma naprednim. Njegove ideje će u Srbiji bez sumnje razjariti neke ali zato drugima pružiti dragocene argumente za racionalnu diskusiju o fundamentalnim pitanjima.