"Olimp" je podelio Srbiju i svi propuštaju poentu priče

Uprkos aplauzu koji je trajao skoro deset minuta dvadesetčestvoročasovna predstava “Olimp: U slavu kultra tragedije“ izazvala je i svojevrsne kritike javnosti. Osim neshvatanja pojma umetnosti u predstavi belgijskog reditelja Jana Fabra, javnost je po društvenim mrežama izazvala negodovanje povodom emitovanja nekih od eksplicitnih scena iz predstave na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Jedini koji su pokušali da odbrane reputaciju predstave i opravdaju njen umetnički karakter su svakako ljudi iz struke, pa su tako Staša Koprivica, Biljana Srbljanović, ali i Srđan Dragojević svojim statusima izazvali veliku pažnju na Tviteru i rado razmenili kritike sa pratiocima.

Pročitajte šta su pisali:

“Olimp”: pobeda dionizijskog nad apolonskim, odnosno - zbogom, pameti.
Silno sam se zabavila! https://t.co/ibVyfArXu5 pic.twitter.com/OOioCL4x3s

— Staša Koprivica (@SRKoprivica) September 23, 2017

Evo, za sve osetljive - “Hotel 88” je bez eksplicitnih scena, solidno brz, traje svega 1:20h i igra 7., 8., 28. i 29. oktobra. Dobrodošli.

— Staša Koprivica (@SRKoprivica) September 24, 2017

Zabavljam se citajuci uzasnute koment na "Olimp"Lepo, Umetnost treba i da pomeri! ali - za razumevanje treba 20 godina temeljne naobrazbe

— Srdjan Dragojevic (@srdjandrago) September 24, 2017

Druze bar 40% emisija na RTS3 redovno pratim i vise puta sam ih ovde hvalio. Ovo nema mesta na tom kanalu niti igde na nacionalnoj frekven.

— Dejan Marjanoviæ (@DM_Bass) September 24, 2017

Reakciju Biljane Srbljanović vam prenosimo u celosti:

Umazana od suza, znoja i slina, bez glasa od vrištanja i dranja, jedva kucam ovo jer mi ruke bride od jednočasovnog aplaudiranja, imam da izjavim da Ivan Medenica ništa u životu nije uradio i da više nikad ništa ni ne uradi, zbog ovoga što je priredio Beogradu, sa svojom ekipom u Bitefu, zaradio je najveći spomenik ikad.

24 sata orgije intelekta, najsnažnijih emocija, radosti, veselja, suza, očaja, straha i sažaljenja, to je bio Olimp u Beogradu, koji sam preživela uz najdivniju i najposvećeniju publiku. Herojski podvig RTS-a za profesionalan, fantastičan prenos, Bastiljo, sve ti je oprošteno!

Mislim da ću dosta pisati o ovome, snimamo naravno i podcast, ali ako treba u jednoj rečenici da opišem euforiju: ko se seća La Fura dels Baus plus De La Guarda Villa Villa plus Marthalerov Murx u Novom Sadu, e to, PA PUTA STO.

Kakvo čarobno iskustvo, kakav osećaj zadovoljstva, kakvo oduševljenje i kolektivna katarza, ja sam sada stvarno potpuno poludela.

U to ime, kao profesorka teorije antičke drame, ovima što se po internetima sablažnjavaju na golotinju, pošto im antički ratovi, ubistva, silovanja, čedomorstva, da otac prekolje ćerku i da brat ubije brata, ne pobuđuje tankoćutna osećanja gađenja i zgražavanja, imam da stručno i sveobuhvatno poručim: aj, ne seri.

Poenta priče je:

Neki su predstavu shvatili onako kako treba, neki ne - ali, umesto da pričamo o tome da li je "Olimp" umetnost ili ne, možda je najbolji zaključak da Srbija konačno polemiše i priča o jednoj PREDSTAVI!

Nego znate šta je pobeda.
Mi od juèe ovde raspravljamo o...
O pozorištu!
Pa i najcrnje palamuðenje o pozorištu je bolje od politièarenja.

— Staša Koprivica (@SRKoprivica) September 24, 2017