Vrteti se u krugu

Piše: Stefan Andrejić

Nova postavka priče, sa novim likovima, novim pravilima , trebalo je da nam pokaže Samarinu priču iz drugog ugla, što je dobro, ali oskrnaviti je zbog lošeg scenarija i režije, prosto je nedopustivo. Samara, razočarala si nas.

Od trećeg, nadam se i poslednjeg dela Kruga, očekivalo se da ispuni određene kriterijume, isprati glavnu ideju filma i modernizuje priču o zatvorenom krugu kroz društvene mreže, možda baviti se tim problemom, ili baviti se nečim uopšte. Očigledno je da je film napravljen na račun stare slave prethodna dva filma.

Za one koji nisu gledali prethodne delove, priča je o ukletoj VHS kaseti, na kojoj se nalaze unzemirujući snimci. Nakon što odgledate snimak, zazvoni telefon, gde vam nečiji glas govori da ćete umreti za sedam dana. Mada, ukoliko se video kopira i kopija prikaže nekom drugom, kletva se prenosi dalje. Ukoliko ovo ne uspe, nakon sedam dana, duh devojčice Samare dođe po svoju žrtvu.

Novina u Krugovima 3 (Rings 3) je u tome što je sve započelo kasetom, a kasnije se to prenelo na fajlove u kompjuteru, te je snimak lako postaviti na internet, što je dodatna opasnost i što čini priču modernijom. Film počinje potpuno urnebesnom scenom u avionu, gde iz nekog razloga, ginu svi na potpuno apsurdan način. Ovim reditelj (Havier Gutierez) pokazuje da je Samara prisutna svuda i da je spremna da čak sruši avion sa svim putnicima kako bi došla do svoje žrtve. Zvuči ubedljivo, zar ne? Zatim, prelazimo na priču o profesoru koji je pronašao ukletu video kasetu, odgledao je i kako bi preživeo, napravio nekakvu vrstu kulta, gde svi oni koji odgledaju, moraju da imaju nekoga ko će da odgleda kasetu posle njih, i tako u neudogled. Naša glavna junakinja Julija (Matilda Ana Ingrid Lac), zbog žrtve za svog momka, gledanjem videa saznaje da je na neki način posebna i da postoji video u videu (šta god to značilo). Ona nakon toga, zbog vizija i podataka sa njenog drugačijeg videa, odlazi u gradić sa strašnom tajnom kako bi saznala Samarinu prošlost. Svi ovi motivi su relativno dobri. Misteriozni grad sa nekakvom tajnom, misterija u porodici, urbana legenda itd. Ali problem je u tome što to nije iskorišćeno na pravi način, zbog čega priča postaje dosadna i kliše. Likovi, pored toga što su stereotipni, nemaju nikakvu dubinu. Neuverljivi su, zbog čega gledaocima jednostavno nije stalo do njih. Takođe film postavlja niz nelogični scena i nelogičnih postupaka, zbog čega sve to prelazi u apsurd.

Na primer. Moj omiljeni lik, lik sveštenika je i te kako zabrinjavajuć, ali i u nekom pogledu, komičan. On je sebe oslepeo kako ne bi video Samaru, verujući da mu tako Samara ne može ništa (Samara manipuliše Juliju kroz vizije između ostalog), da bi se ona na kraju pojavila, vratila mu vid (tek tako) i ubila ga. Što znači da je on sve vreme živeo u zabludi. Mene je zanimalo kojom je on logikom išao kada je tako nešto uradio? Pitanje je, zašto je Samara čekala toliko dugo da ga ubije? Zašto nije pobegla odmah od njega? Zapravo, šta nije u redu sa Samarom? Cela priča oko nje se svodi na to da je ona, na kraju, ipak želela novo telo? Zbog čega? Zašto je odabrala baš Juliju? Zašto joj je potrebno novo telo? Ima problem sa samopouzadnjem, pa želi da bude lepša kad ih bude ubijala? Pre bismo poverovali da su joj potrebne merdevine, jer ne može da se uspenje uz onaj bunar. Takođe, kraj, gde Samara hakuje tuđi kompjuter i pošalje svima video preko mejla, je previše naivan. Zašto onda ranije nije tako radila? Bila je lenja? Možda je Samara u pubertetu pa ne zna šta radi? Razvoj, glavne junaknije Julije, ne postoji, jer ona odjednom postaje hrabri lovac na utvare ( nešto poput Van Helsinga), zbog čega nema nikakav problem da leškari u Samarinom grobu, dok se pre toga plašila devojke sa skajpa. Da ne davim, jednostavno, likovi i njihovi postupci su neuverljivi i nelogični.

Problem je u tome što je, pored lošeg scenarija, režija užasna. Film koji se promoviše kao horor, jednostavno to nije. Atmosfera nije ni blizu jezive, dok se reditelj koristi sa nekoliko džamp sekrova (jumpscare) da nas zastraši (legendarno je ono sa kišobranom). Sve to podsćea na Piksarov film Monserts Inc. kad Sulivan pokušava da uplaši bebu Bu, dok mu se ona smeje u lice. Jednostavno, to tako ne ide. Neće nas svaki džamp sker uplašiti i daleko od toga da horor zavisi od njih.

Rings nije ispunio očekivanja, iako je premisa bila dobra. Ideja o društevnim mrežama, pretvorila se u Samarin problem adolescencije. Takođe, ne treba zaboravati da je Rings trebalo da bude horor film, sa jezivim scenama, stalno prisutnom tenzijom, ali ničeg od toga nije bilo. Ukoliko se producent, scenaristi i reditelj odluče na nastavak Krugova 3, očekujem da će se u njemu pojaviti više Samari sa novim telima, dok će naslov filma glasiti The Fellowship of the Ring, u glavnoj ulozi sa Smigolom.

Ocena: 5/10

Autor je student dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti